Koje zemlje prednjače po proizvodnji hrane iz vode? 1Foto: Pixabay/JJAkikava

Svetska proizvodnja ribarstva i akvakulture dostigla je novi rekord – u 2022. godini porasla je na 223, 4 miliona tona, što je za 4,4 odsto više u odnosu na 2020. godinu. Proizvedeno je 185,4 miliona tona vodenih životinja i 37,8 miliona tona algi, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U izveštaju FAO navodi da je akvakultura (uzgajanje vodenih organizama u slatkim i morskim vodama uz intervenciju čoveka) dostigla neviđenih 130 ,9 miliona tona hrane, čime je po prvi put u istoriji nadmašila ribarstvo.

Trenutno mali broj zemalja dominira akvakulturom, samo deset od njih proizvelo je više od 89,8 odsto vodene hrane (Kina, Indija, Indonezija, Vijetnam, Bangladeš, Filipini, Republika Koreja, Norveška, Egipat i Čile). Međutim, mnoge zemlje u Africi i Aziji ne koriste svoj puni potencijal.

Procenjuje se da je ukupna prodajna vrednost proizvodnje ribarsva i akvakulture 472 milijarde dolara. Prema podacima FAO, najveći izvoznici proizvoda od vodenih životinja su Kina, Norveška, Vijetnam, Ekvador i Čile, dok su najveći uvoznici SAD, Kina, japan, Španija i Francuska.

Koje zemlje prednjače po proizvodnji hrane iz vode? 2
Foto: Pixabay/LTapsah

Kako naglašavaju iz FAO, ciljane politike, transfer tefnologije, izgradnja kapaciteta i odgovorno ulaganje su ključni za podsticanje održive akvakulture, tamo gde je ona najpotrebnija, posebno u Africi.

Ovaj porast proizvodnje, kako dodaju iz FAO, ukazuje na sposobnost akvakulture da odigra ključnu ulogu u sigurnom snabdevanju hranom za rastuću svetsku populaciju.

„FAO pozdravlja značajna dostignuća do sada, ali su potrebne dalje transformativne i adaptivne akcije kako bi se ojačala efikasnost, inkluzivnost, otpornost i održivost sistema vodene hrane i konsolidovala njihova uloga u rešavanju problema nesigurnosti hrane, ublažavanja siromaštva i održivog upravljanja“, izjavio je direktor FAO-a Ku Dongju.

Globalna potrošnja vodene hrane 1961. godine, iznosila je 9,1 kg po glavi stanovnika, da bi se 2022. godine količina dvostruko uvećala – 20,7 kg po čoveku.

“Hrana iz vodenih ekosistema i akvakulture obezbeđuje visokokvalitetne proteine – 15 odsto životinjskih proteina i šest odsto ukupnih proteina širom sveta, kao i ključne hranljive materije poput omega-3 masnih kiselina, minerala i vitamina”, dfodaje se u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Očekuje se da će se proizvodnja vodenih životinja povećati za 10 odsto do 2032. godine i dostići 205 miliona tona.

Projekcije za 2050. godinu ukazuju na to da će proizvodnja morati da se poveća za 22 odsto kako bi potrošnja hrane po stanovniku mogla biti ista kao 2022. godine.

U ribarstvu i akvakulturi zaposleno više od 61 milion ljudi

Koje zemlje prednjače po proizvodnji hrane iz vode? 3
Foto: Pixabay/ymyphoto

U sektoru ribarstva i akvakulture 2022. godine bilo je zaposleno 61,8 miliona ljudi, što je za milion manje nego 2020. Žene čine 24 odsto ukupne radne snage.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari