Škeljzen Malići: Ratne scene iz Ukrajine podsećaju na stradanja kosovskih Albanaca iz devedesetih

Kako dodaje, tema učlanjenja Kosova u NATO je postala vrlo aktuelna na Kosovu i na Zapadu posle agresije Rusije na Ukrajinu, ali je inicijativa za učlanjenje u NATO pokretana i ranije ne samo na Kosovu već i u evro-atlantskim strateškim centrima planiranja.

Sagovornik Danasa je komentarisao pismo predsednice Kosova Vjosa Osmani koja je u pismu upućenom američkom predsedniku Džou Bajdenu zatražila da Sjedinjene Američke Države podrže Kosovo za učlanjenje u NATO.

– Incijativa je motivisana prevazilaženjem zastoja u rešavanju međunarodnog statusa kosovskog pitanja. Naime, kada se uvidelo da je univerzalno međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova blokirano vetom Rusije u Savetu bezbednosti, Zapad je pokušao da rusko-srpsku blokadu “bajpasira” strategijom prebacivanja pitanja Kosova na pleća Evropske Unije. Računalo se da je celi balkanski region geografski, a i političko-strateški praktično upisan u EU, pa je i Kosovo projektovano kao “unutrašnje pitanje EU”. Verovalo se da će Brisel imati dovoljno autoriteta i uticaja na Rusiju da ne insistira na blokadi Kosova kao dela EU. Uostalom, pošto i Srbija aktivno želi da se učlani u EU, Beogradu je poručivano kao treba priznati realnost na Kosovu ako zaista želi učlanjenje. Međutim, EU je, i pored velikog truda biše kancelarke Nemačke Angele Merkel, omanuo u strategiji bajpasiranja kosovske blokade, pošto nije ubedila ni pet svojih država članica da priznaju nezavisnost Kosova. Od ovih pet država četiri su ujedno i članice NATO pakta, što je takođe neka vrsta začepljene arterije za puno teritorijalno objedinjavanje balkanskog regiona u Evro-atlantski ekonomski, politički i sigurnosni sistem – ističe Malići.

Upitan koliko je ta tema bitna u ovom trenutku, s obzirom na to da je NATO na Kosovu uveliko, odnosno zbog čega se o tome uopšte na ovakav način priča, sagovornik Danasa kaže da je tačno da je NATO na Kosovu aktivno prisutan preko KFOR-a od 1999. godine, ali to je drugi tip prisustva i obaveza od onoga koje ima aktivni član NATO pakta.

– Kosovske snage sigurnosti zapravo imaju odličnu saradnju sa NATO, učestvuju i na nekim misijama vojski država članica, i uopšte radi se na njihovoj trasformaciji u Vojsku Kosova. Ovaj proces se može i ubrzati zbog sadašnje velike bezbednosne krize zbog ruske agresije – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zabrinutost na Kosovu je prisutna, ratne scene iz Ukrajine, velika razaranja i bespoštedno granatiranja gradova i ciljno ubijanja civilnog stanovništva, podsećaju na stradanja koja su devedestih godina mnogi doživeli na svojoj koži…

– Naravno, postoji i strah od opšte kataklizme ako se novi hazjajin iz Kremlja, kao što i preti, odlučiti i da upotrebi nuklerno oružja. Samo što nema panike, veruje se da je Kosovo danas mnogo bolje zaštićeno nego što je bilo devedesetih godina – zaključuje Škeljzen Malići.