Blok oko SSP, DS i NS na korak do dogovora?

Ipak, odugovlačenje sa dogovorom centralnog dela opozicije daje prednost vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću u izbornoj trci, kažu politikolozi za Danas, a kako će se to odraziti na rezultate i percepciju opozicije kod birača ostaje da se vidi.

Opozicioni blok oko SSP, DS i NS juče je zajednički nastupio u Novom Sadu, odakle su lideri SSP Dragan Đilas i Narodne stranke Vuk Jeremić poslali slične poruke – o tome da očekuju konačni dogovor tokom ove sedmice. I iz Demokratske stranke kažu da je DS „iskreno posvećena rušenju autokratskog režima“ i spremna da „sve svoje stranačke resurse stavi u službu zajedničke borbe“, kako je rekla Dragana Rakić, zamenica predsednika Demokratske stranke, koja naglašava da je pobeda moguća ukoliko se sve relevantne opozicione stranke, pokreti, udruženja, sindikati i građani udruže i sinhronizuju svoje delovanje.

Ovaj dogovor trebalo je da bude finalizovan i predstavljen javnosti tokom vikenda, kako se ranije spekulisalo nakon perioda nagađanja da ujedinjenje koče pregovori o tome ko će se naći na listama na narodne poslanike ali i na listiću za izbor predsednika države.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, svi ovi detalji su dogovoreni i nema više prepreka za ulazak u kampanju, a više informacija javnost će dobiti u narednim danima.

Politikolog Stevan Vlajić ukazuje da što se duže odlaže ukrupnjavanje opozicije, to se više gubi.

– Jedino je na dobitku vlast koja uživa u liderskoj sujeti, opozicionoj razjedinjenosti, međusobnom dokazivanju ko je veći opozicionar i(li) žrtva. Aprili se bliži, takvo delovanje mora da se menja, budući da nam režim nameće toliko hendikepa da ih ne smemo proizvoditi i sami – naglašava on.

Dosadašnji tok pregovora o zajedničkom nastupu i iščekivanje dogovora između SSP, DS i Narodne stranke, po oceni Vlajića „stvara utisak da je politička racionalnost isparila“ jer su, kako on podseća, sve tri opcije derivati Demokratske stranke i kao takve bi morale da budu bliske i bez preteranih šumova uspostavljaju jasne dogovore i koalicije, što nije slučaj.

– Prilika za relativno objektivnom arbitražom je propuštena, jer se više i ne govori o vrlo konkretnom predlogu Skupštine slobodne Srbije koji je mogao da bude kohezivni faktor i možda još važnije, da postane neka vrsta nezavisne procene. Ovaj trio je izgleda (i nažalost) propustio priliku da poentira politički i marketinški, ali i pokazao da su potpuno neosnovane ambicije ispred želje da se maksimizuje rezultat na beogradskom i republičkom nivou – navodi Vlajić.

Politikolog Mladen Mrdalj ne vidi logičnije objašnjenje za odugovlačenje sa konkretnim zajedničkim nastupom od „međusobnog cenkanja“, i to oko podele mandata, ali i zajedničkog kandidata opozicije što je predmet posebnih podela unutar opozicije, po njegovoj oceni.

– Vučiću i svima je jasno da oni moraju izaći na izbore, tako da odugovlačenje sigurno nije metod ucene Vučića još jednim bojkotom. Oko čega se cenjkaju? Kao i uvek, oko kandidatske liste za Narodnu skupštinu. Međutim, ako se svađa oko kandidatske liste odvija između partija, nije izvesno da se i svađa oko predsedničkog kandidata odvija između partija, jer ima razloga da sumnjamo da unutar Narodne stranke nema sloge oko kandidature generala Zdravka Ponoša ispred ujedinjene opozicije – smatra Mrdalj.

On ukazuje i da to odvraća birače, te daje prednost vladajućoj koaliciji, ali i drugim strankama iz opozicije.

– Izvesno je da takvo njihovo međusobno gloženje učvršćuje parolu “svi su isti”, koja demobiliše glasače i time ide na ruku Vučiću. Potencijalno veća pretnja za vlast dolazi od odlučnosti ekoloških aktivista koja bi mogla mobilisati veliki broj glasova kombinacijom ekologije i nacionalizma i konkretnošću političkih zahteva – naglašava Mrdalj.