Brisel ispituje teren pred oktobarski izveštaj EK

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Delegaciju će predvoditi Elmar Brok, predsednik Odbora za spoljne poslove EP, čuveni poslanik Hrišćansko-demokratske unije, čiji lider je nemačka kancelarka Angela Merkel. To govori da je u pitanju veoma ozbiljna priča, što i ne čudi, ako se uzme u obzir da će Evropska komisija u oktobru objaviti godišnji izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU, pri čemu se uzimaju u obzir i ocene evroparlamentaraca. Takođe, domen ljudskih prava i pitanje Kosova biće veoma važni za davanje „zelenog svetla“ za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije Unije. U tom kontekstu, bitni su akcioni planovi za poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna ljudska prava, koji će biti prihvatljivi za Brisel – navode izvori iz Brisela.

Među članovima EP koji dolaze u Srbiju biće i Austrijanka Ulrike Lunaček, potpredsednica EP i izvestiteljka za Kosovo, Rumun Kristian Dan Preda, inače izvestilac za BiH, Hrvati Tonino Picula i Jozo Radoš, Šveđanin Lars Adaktuson, Britanac Afzal Han, te Čeh Miloslav Ransdorf.

– Poseban deo delegacije čine poslanici Pododbora za ljudska prava, uključujući Bugarina Andreja Kovačeva, Mađara Lasla Tokeša i Šveđanku Soraju Post. Kovačev je već dolazio u Beograd, vodeći je poslanik Evropske narodne partije iz Bugarske i potpredsednik je Unije evropskih federalista, dok je Tokeš, rođen u Rumuniji, mađarski poslanik iz redova Fidesa, koji je u prethodnom sazivu bio i potpredsednik EP. Soraja Post se bavi ljudskim pravima i vodeća je švedska poslanica iz Feminističke inicijative, poznata po borbi za prava Roma – objašnjavaju naši sagovornici.

Kako ističu izvori iz EP, precizna agenda susreta još nije poznata, ali „nesumnjivo je da će migrantska kriza“ i način na koji Srbija doprinosi rešavanju tog gorućeg problema biti jedno od veoma važnih pitanja.

„Čeka se mišljenje Bundestaga“

Diplomatski izvori Danasa komentarišu da ključni preduslov za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU do kraja godine ostaje mišljenje nemačkog Bundestaga. „Bez njihove saglasnosti ni Merkelova ne može dati zeleno svetlo. Sve izjave nemačkih poslanika na tu temu su odmerene, a da nije došlo do prijateljskog susreta premijera Aleksandra Vučića sa nemačkom kancelarkom u ponedeljak u Berlinu, već bi bila izražena sumnja u njenu podršku Beogradu“, konstatuju naši sagovornici.