Demokrate i naprednjaci zajedno u centru

– Postizborna koalicija DS i SNS će u najvećoj meri zavisiti od rezultata izbora. Ako bilo koja od ovih partija bude u poziciji da sastavlja vladu s nekim manjim partnerom, to će se i desiti, ali ni velika koalicija neće biti nerealna. Ove stranke kao da postepeno pripremaju birače na mogućnost saradnje. Iz pozicije rivalstva kreću se u pravcu mogućeg partnerstva, bar kada je reč o evropskoj perspektivi Srbije. U javnosti ostaje utisak da je DS otvorio put naprednjacima nemešanjem u pitanje mandata bivših radikala i ustupanjem medijskog prostora. S druge strane, SNS je faktički podržala evropski kurs ove vlade – ocenjuje za Danas Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka.

Prema njegovim rečima, pozicioniranje DS i SNS na pozicijama levog i desnog centra dovelo je do njihovog susretanja i dodirivanja na srednjoj poziciji – tačno u centru.

– SNS se programski približio u pitanju koje je činilo okosnicu kampanje DS, a to su evropske integracije. Naprednjaci, za sada, nisu prihvatljiv partner ni za SRS, LDP i, na određeni način, DSS. SNS svoj rejting duguje više artikulisanju nezadovoljstva krizom i niskim životnim standardom, nego nuđenjem rešenja. Razlika između DS i SNS se u očima birača, dobrim delom, razume kao razlika između Tadića i Nikolića. A, ona je, ipak, prilično velika – zaključuje Orlović.

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, ocenjuje da političko neprijateljstvo nije svojstveno demokratskim sistemima.

– Normalno je da se sve stranke manje-više slažu oko toga koje teme bi trebalo staviti u fokus, odnosno koje probleme bi trebalo prioritetno rešavati. Politički neprijatelji su bili karakteristika vremena u kojem nije postojao zajednički sistem osnovnih vrednosti u društvu – ističe Vuković.

Prema njegovim rečima, sada je politička borba skoncentrisana oko toga ko je u stanju da realizuje u praksi ono što svi vide kao problem.

– I demokrate i naprednjaci se slažu da je prioritet Srbije članstvo u EU. Pitanje je ko je u stanju da to bolje izvede. Stabilan politički sistem podrazumeva da se slažemo oko tema, a razlikujemo po kapacitetu realizacije u praksi – zaključuje Vuković.

Oliver Antić, član Predsedništva SNS, koji je postao naprednjak nakon višegodišnjeg aktivnog radikalskog staža, ističe za Danas da je „u današnjem svetu svaka podela vrlo relativna“.

– Ko može danas da napravi suštinsku razliku između monarhije i demokratije, da vas pitam ja – naglašava Antić.

On ocenjuje da je i za vreme Slobodana Miloševića bilo demokratije kao što je „činjenica da se nakon 2000. godine nije rodila demokratija“.

– U svim razvijenijim sistemima dve glavne stranke se smenjuju na vlasti. Tako da mi je teško zamisliva koalicija demokrata i naprednjaka. Jeste čudno da su se te dve stranke tako približile u stavovima, ali verujem da su prevagnuli praktični razlozi – smatra Antić.

Budući da je Antić do pre godinu i nešto bio aktivni antihaški aktivista i član odbora za odbranu Šešelja i Miloševića pred Tribunalom, čini se da je po osnivanju SNS promenio i tu poziciju.

– Postoji zakon o saradnji s Hagom i zato je neophodno da ona postoji. Ali, to ne znači da sutra ne može da se postavi pitanje korekcije tog zakona – smatra Antić.

Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS, ističe da ta stranka „u poslednjih 20 godina vodi konzistentnu politiku“.

– Ako neko tumači da ima približavanja između DS i bivše stranke Vojislava Šešelja, to je zato što su se oni trudili da se približe nama. Pitanje o nekoj međusobnoj sličnosti uopšte i nije za DS, već za bivše radikale, koji su očigledno našli interes da svoju politiku učine, navodno, sličnom našoj. Lično mislim da je sve to samo na rečima, da je njihova priča isključivo demagoška – zaključuje Đurišić.