„Papir trpi sve, ali praksa opominje – a nemamo odgovor šta opominje“: Dušan Janjić za Danas o dijalogu i „bildovanju“ Kurtijevog imidža

Nakon tog sastanka direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković izjavio je kako su napravljeni prvi konkretni koraci ka formiranju ZSO.

“Treba videti taj papir, ali u osnovi zadatak nije  bio pretežak. U prethodnim verzijama Mape puta pojavljivali su se orijentacioni termini kada treba napraviti nacrt statuta i ostalo. Treba videti kako je to raspoređeno“, kaže Janjić.

Navodi da su nacrti statuta postojali u ranije, da su oni pravljeni „navodno od strane Upravljačkog  tima“, odnosno da su, kaže,  stvoreni u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Napominje da bi za eventualno osporavanje Statuta mogao biti iskorišćen sastav pregovaračkog tima.

Predsednik Foruma za etničke odnose kaže i da nema punu informaciju o tome ko su članovi tima.

„Sam Statut verujem da su napravili i videćemo kada će ga predstaviti Prištini i onda sledi dalja procedura. Sve u svemu to je pitanje datuma“, kaže Janjić.

Ostao je, kaže, fasciniram brzim završetkom priče oko nadležnosti ZSO.

„Nadležnosti bi trebalo da budu i te kako do Statuta kordinisane sa onim što još nije pregovarano. To je ono što je u Stavu 2. Član 4. evropskog sporazuma – zaštita kulturno-istorijskog nasleđa i zaštita Srpske pravoslavne crkve, a to su u suštini pitanja očuvanja nacionalnog identiteta i ostvarivanja prava jedne zajednice, a to po logici ne može biti u nadležnosti opština. Mislim da će na kraju procesa ZSO biti formirana kao kordinacija na nivou administrativnih poslova, koja kao takva može biti korisna. Simptomatično je da se ona odnosi na četiri opštine, a da ostale mogu da joj pristupe,ili je tako već bilo u prethodnim verzijama statuta, ako ih ove četiri prihvate. To je u kontradickiji sa onim što već postoji u realnosti, a to je da su Srbi već ušli u kosovske institucije“, kaže on i napominje da ne govori o aktuelnoj situaciji i izlasku Srba iz institucija.

Priča o Statutu se ne može raspravljati bez sveukupnog pogleda na to šta su mehanizmi zaštite srpske zajednice, njenog nacionaliteta, i unapređenja statusa.  Dodaje da bi poseban sporazum koji bi mogao biti napravljen o kulturnom identitetu i statusu SPC bi faktički mogao biti preuzimanje iz Ahtisarijevog plana, ali da se onda dobija veoma nekoherentan sistem.

„U Ahtisarijevom planu spada u ono što međunarodni predstavnici nazivaju manjinska samouprava, to je ono što mi imamo donekle u Srbiji. To bi trebalo onda biti Nacionalno veće ili Nacionalni savet. Priština bi bila protiv toga jer je dupli sistem zaštite“, navodi Janjić.

Razgovor u Briselu trebalo bi da utiče i na organizovanje lokalnih izbora na  Severu Kosova, koje Srpska lista, između ostalog, bojkotuje zbog neformiranja ZSO.

„Papir trpi sve, ali praksa opominje. Mi nemamo odgovor šta praksa opominje. Da li je postignut dogovor da nakon ovog dogovora Srpksa lista se vrati u institucije ili to i dalje ostaje da visi u vazduhu?“, kaže on.

Navodi da je propuštena prilika zemalja Kvinte da pruži rešenje bezbednosnog vakuuma, dodajući da je moguće da rešenje ne pružaju kako bi ubrzali sastanak Kurti-Vučić.

„Napravili su ono što je bio njihov zadatak, dobar birokratski posao, složili su neki termini, ali nije  napravljen  plan, ni sa strane Srbije, kako koordinirati administrativnu decentralizaciju sa onim što se zove kolektivna prava i identitet  srpske zajednice. To će praviti veliki problem i već sada je u metodologiji napravljena greška u želji međunarodnih predstavnika da što pre imaju neku dobru vest“, smatra Janjić.

Naš sagovornik kaže da mu smeta personalizacija u politici oko Kosova, odnosno priča da od kosovskog premijera Kurtija zavisi formiranje Zajednice srpskih opština. Kako kaže, međunarodni predstavnici to čine i u drugim slučajevima, ali u svojim zemljama, poput Nemačke i Francuske, tačno znaju kako sistem funkcioniše i za šta je ko zadužen.

„Prevršilo je svaku meru. Pravljenje mita od Kurtija kao velike prepreke je izgovor za nepostojanje konsensuza oko toga šta činiti između Francuske i Nemačke s jedne i Kvinte s druge strane. Strani fascilitatori treba da shvate da i na Kosovu i u Srbiji treba da važe isti mehanizmi kao i u Bugarskoj i Rumuniji i Nemačkoj, odnosno – izbori. Očigledno da može sa marketingom i raznim incidentima da se popravlja ugled Kurtija, ali se ne može popravljati snaga Samoopredeljenja. A sa slabljenjem Samoopredeljenja, a ono slabi, jača opozicija i Kurti nije jedini garant. Time se krije priprema za izbore, jer ako će ići na izbore onda treba da objave i srpskoj zajednici. Onda će i u srpskoj  zajednici da započne, i već kreće, bezbednosni marketing za dizanje rejtinga“, navodi Janjić.

Smatra da je  toga dosta i da je to postalo faktor  rizika u  čitavoj situaciji  sa ratom u Ukrajini, a sličnim izjavama, dodaje, Kurti se ohrabruje da nastavi sa politikom reciprociteta, a Vučić i Srpska lista da koriste sve mehanizme konflikt menadžmenta.