Filips: Probem Kosova je Srbija

On je u intervjuu za Dojče Vele podsetio da u Poglavlju 35 traži se normalizacija odnosa između Srbije i Kosova kao uslov za ulazak Srbije u EU. Prema njegovim rečima, zvanična politika Srbije jeste da se na Kosovo još uvek gleda kao na srpsku pokrajinu.

„Srbija ne želi da prihvati realnost. Ali ne znamo odakle je došla ideja o promeni granica. Iz Beograda? Iz Prištine? Ili iz Tirane? Ko je podržava? Mi to ne znamo. Ne znamo ni da li je Vučić podržava“, rekao je on.

Znamo samo da je većina kosovskih Srba odbija, uključujući i oca Savu (Janjića). Promena granica će marginalizirati kosovske Srbe i dovesti do masovnog iseljavanja. Ne znamo ko tu ideju podržava, osim da je podržava Hašim Tači, dodao je američki politikolog. Upitan šta onda Srbija traži Filips je odgovorio da ona traži područja severno od Ibra, kompenzaciju za svoja ulaganja i nekretnine na Kosovu, zaštitu manjina i pravoslavne kulture. Ali ja nisam video nikakav pisani predlog Srbije. Nikakav zvanični zapisnik sa sastanaka. A šta će Kosovo dobiti za 20 odsto teritorija kojeg se odriče? To što će ga Srbija priznati? Da li će to da pokrene one članice EU koje još nisu priznale Kosovo? Šta će onda biti sa Španijom? A ni Moskva sigurno neće slušati naredbe iz Beograda, rekao je Filips. Šta će se onda dogoditi u Savetu bezbednosti? Ništa od toga ne znamo. Znam samo da se pregovori ne mogu zasnivati samo na pustim željama. Oni moraju da budu utemeljeni u stvarnosti. Moraju da budu vođeni uz međunarodno posredovanje, a njihovo sprovođenje mora biti kontrolisano i, ako treba, sankcionisano. Nema utisak da dijalog između Srbije i Kosova poštuje ta pravila, naglasio je Filips.

Prema njegovim rečima, rasprava koja se na Kosovu vodi oko podele zemlji pričinjava veliku smetnju, nijedna nova zemlja neće priznati Kosovo dok se ta diskusija vodi. A Kosovo mora da rešava neke važne stvari: da uspostavi infrastrukturu i stabilnu vlast, kao i da suzbije korupciju. Ovako dalje ne može. Prošlo je mnogo godina i Kosovo mora da bude potpuno integrisano u međunarodni sistem, u evro-atlantske institucije i međunarodne organizacije poput Interpola. Da, potrebna mu je i liberalizacija viznog režima na prostoru Evropske unije.

Kako navodi Dojče Vele, kosovska vlada nameravala je da američkog stručnjaka za međunarodno pravo Dejvida L. Filipsa angažuje kao savetnika u pregovorima sa Srbijom, na šta je on u početku pristao, jer je, kaže, verovao da pregovori mogu da dovedu do rešenja kroz jačanje vladavine prava i povećavanje pritiska međunarodne zajednice na Srbiju da prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u okviru postojećih granica. Filips je sada, međutim, promenio mišljenje, jer je, kako je naveo, shvatio da neke struje u kosovskim institucijama žele da proguraju drugačiji put i da se zalažu za opciju promene granica.

Američki politikolog, pak, ističe da ne želi da učestvuje u planovima za promenu granica, jer smatra da bi to bila „istorijska prevara kosovskog naroda“ koja „minira demokratska načela multikulturalnosti i političkog pluralizma za koji su mnogi na Zapadnom Balkanu dali svoj život“. Prema njegovom mišljenju, ta opcija je „potencijalno opasna, destabilizirajuća i može da dovede do novog nasilja i novih komadanja teritorija“. Dejvid L. Filips je direktor Programa za izgradnju mira i prava na Institutu za studije ljudskih prava pri američkom univerzitetu Kolumbija. Bio je savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova SAD tokom mandata Bila Klintona, Džordža Buša i Baraka Obame.