Grubješić: Građani od EU očekuju bolji život i veće plate

Kako je navela, tek tada će osetiti promene, jer građani Srbije očekuju bolji život, standard, veće plate i penzije, kao i sigurnost u primanjima.

Srbija i Crna Gora mogu u najboljem slučaju da postanu članice 2025, a za ostvarenje tog cilja prelomna će biti 2019. kada se od obe zemlje očekuje ispunjenje prelaznih mera u poglavljima pravosuđa i unutrašnjih poslova, a u slučaju Srbije i puna normalizacija odnosa s Kosovom, stoji u nacrtu strategije proširenja na zapadni Balkan.

Suzana Grubješić kaže da su prošle četiri godine kako je Srbija počela pregovore s EU i da bi sada mogli da poverujemo da ćemo postati članica 2025. godine, piše N1.

„Mi govorimo o nacrtu strategije, a strategija će biti doneta 6. februara, zemlje članice imaju mogućnost da utiču na tekst, nadam se da ga neće razvodniti, jer je nama potrebno da dobijemo mapu puta. Trebalo bi da se ubrzamo da bismo ispunili sve, da sve završimo do 2023, onda potpisali ugovor o pristupanju i postali član 2025“, kaže ona.

Grubješić ističe, pernosi N1, da bi trebalo da imamo što više pripremljenih poglavlja i da možemo da očekujemo da će se međuvladina konferencija zakazati što pre, kako bi se otvorila tri poglavlja. Međutim, kako kaže, ne zavisi sve od nas – zavisi i od EU. Na konstataciju da su Bugarska i Rumunija pregovarale četiri godine, a Hrvatska šest, Grubješić kaže da za Srbiju važe nova pravila kada su u pitanju poglavlja 23 i 24.

„Ona se otvaraju na početku a zatvaraju na kraju, Rumunija i Bugarska su i posle ulaska bile pod ndzorom baš zbog tih poglavlja. Mi smo imali problem saradnje s Hagom, čim smo taj problem rešili otvorio se problem Kosova, to je pitanje koje treba da rešimo do kraja 2019, što se poklapa s krajem mandata Evropske komisije. Može da bude zakočeno ako ne bude napretka, proces stoji ako nema napretka u dijalogu, jer proces nije samo tehnički već i politički“, rekla je ona.

Na pitanje šta EU očekuje od Srbije kad kaže „normalizacija odnosa s Prištinom“, Grubješić kaže da se u nacrtu strategije navodi da EU neće primati zemlje koje imaju probleme sa susedima.

„Srbija sem Kosova ima stvari koje se vuku sa susedima, na primeru Slovenije i Hrvatske vidimo da je problem uvežen u EU. S Prištinom jasno stoji u pregovaračkom okviru koji smo prihvatili, treba da se završi potpisivanjem sporazuma o normalizaciji, ne znamo kako će izgledati i šta će obuhvatiti. Što se tiče priznanja to niko ne traži i ne očekuje, Španija i Kipar nemaju načina da to urade jer imaju slične probleme, ne govori se o priznanju već o normalizaciji“.

Što se tiče sankcija Rusiji i usklađivanja spoljne politike sa politikom EU, Grubješić kaže da ne očekuje da će po tom pitanju biti problema, jer smo, kako kaže, jasno opredeljeni za EU.

„Građani na izborima glasaju za proevropske partije, za poglavlje 31 nema naznaka da će se otvoriti, ono sadrži odluke, deklaracije i sankcije koje EU uvodi, mi se usaglašavamo u najvećem mogućem delu, osim u delu u kome se govori o sankcijama prema Rusiji. Pretpostavljam da će se otvoriti neposredno pred ulazak. Nijedna vlada nije bila ni pro ni antiruska, svaka se trudila da balansira, to rade male zemlje“.

Ona kaže da je EU opreznija kada je proširenje u pitanju i da je nastala duža pauza zbog unutrašnjih problema Unije.

„Na redu je reforma EU, Makron i Merkel su to najavili, mi ne znamo u kakvu ćemo EU ući. Najveći patriotizam je da uhvatimo evropski voz i obezbedimo mir, stabilnost i prosperitet. Ovo je jedini prostor gde EU može da pokaže uspeh, jer je proširenje najuspešniji deo evropske spoljne politike“.