Foto: Bojan CvejićAktivno sam se uključio u politiku, na način da se bavim sportom. Sam nisam uspevao da se bavim razvijanjem ideja o obnovi sporta, verujem da je to sada moguće, Narodna stranka ima najbolju infrastrukturu i najbolji kadar, kaže proslavljeni vaterpolo reprezentativac i predsednik Odbora za sport i omladinu Narodne stranke Danilo Ikodinović u rubrici „Intervju na mreži“ na Fejsbuk stranici lista Danas.
– Italija je promenila 59 vlada od Drugog svetskog rata, a kod nas svaka vlast predugo traje. Svi politički ciklusi traju po više od deset godina. Ovo sad traje devet godina i nadam se da će vrlo brzo da nestane, inače je neizdrživo. Zato sam u politici, da iskažem svoj stav. Ako motivišem makar mali broj ljudi, ja sam ispunio svoj cilj. Ne možemo da spuštamo glave – kaže Danilo Ikodinović.
Na prozivke da je svojevremeno podržao SNS, Ikodinović poručuje da je pogrešio.
– Nisam razumeo i bila je to greška, za to nema opravdanja. Sada sam se prvi put stvarno politički angažovao i sigurno se neću kajati – kaže Ikodinović.
Za nekadašnje kolege Šapića i Udovičića, sa kojima je zajedno nastupao u vatrepolo reprezentaciji, kaže da ih nije susretao od kada su u različitim strankama (Šapić u SPAS-u, Udovičić je ministar u vladi Ane Brnabić).
– Ne možemo da poredimo sport i politiku, jer u prvom postoji poštovanje prema protivniku a u politici toga nema. Nisam ih sretao, nisam pričao o njima, ali doći će vreme. Vanju sam podržao u odluci koju je svojevremeno doneo, ali to nije podrška politici već njemu kao odličnom igraču koji je u jednom trenutku odlučio da napusti sport i postane ministar. Što se tiče sadašnjeg trenutka i stvari koje se dešavaju u društvu, potpuno je jasno da vlast ne trpi nikakvu kritiku – ocenjuje Ikodinović.
Komentarišući nedavno održani ekološki ustanak i poziv brojnih građana da se zaštite prirodna dobra i životna sredina u Srbiji, sagovornik Danasa kaže da je vlast neprimereno reagovala.
– Grozno se reagovalo, premijerka je te ljude označila kao pijandure i propalice, što je neprihvatljivo. Životna sredina je primarna stvar, vidite dokle smo u Srbiji stigli sa ekologijom kad je stanje blizu katastrofi. Zagađenje od Rio Tinta, pa kineske investicije, to nisu naivne stvari. Ogrezli su u bahatosti, ne sagledavaju realno stvari. Često se pitam da li oni na vlasti veruju u to što svakodnevno izgovaraju, jer ako ne veruju, a to govore, onda su ili ludi ili im treba pomoć stručnjaka – kaže Danilo Ikodinović.
Govoreći o sprezi sporta, korupcije i kriminala, Ikodinović je naveo da je ključna odgovornost.
– Svakog ko je bilo šta zgrešio, treba pozvati na odgovornost. Verujem da će se taj revanšizam, o kome se govori u Narodnoj stranci, sprovesti. Ova stanka je proevropski orijentisana. Kada pričamo o povezanosti korupcije i sporta glavna tema je fudbal, to je tu najvidljivije. Skandal oko Fudbalskog saveza Srbije je neverovatan ali sam, nažalost, siguran da neće biti ozbiljnije odgovornosti. Neko ko nije zvanično već nezvanično optužen, neko ko je bio predsednik FSS i optužuje se za pronevere od 640 miliona evra, kada se povrh svega spominje organizovanje pokušaja atentata na predsednika, najmanje je da takav neko bude u pritvoru, što ne priželjkujem nikome. Pogledajte, rekli bi po događajima da su u februaru u FSS tekli med i mleko. Svi se sećamo izjave Nemanje Vidića da bi se prihvatio funkcije kada bi se stvari raščistile, na šta je usledilo njegovo provlačenje kroz blato. Onda je već u martu usledilo hapšenje Belivukove mreže, i svi su prali tad ruke jedni od drugih. Jedino rešenje vidim u tome da se ljudi smene i organizacija pročisti. Da imaju morala, morali bi sami da odu. Takva afera sa FSS ne pruža nikakvu drugu mogućnost. Poslednjih 10 godina kod nas se nižu afere, svaka afera potiskuje onu drugu. Ne možeš da zapamtiš koliko toga ima. I ovo će negde da se zaboravi ako ne bude odgovornosti – kaže Ikodinović.
Prva tema koju je Ikodinović pokrenuo u svom polititčkom angažovanju je rekonstrukcija bazena na Spensu.
– U tu rekonstrukciju je uloženo 127 miliona dinara, sve je katastrofalno urađeno i treba neko da odgovara za to. Firma koja se bavila tim poslom zapravo prodaje elektro uređaje. Već godinu dana taj bazen nije u funkciji. Novi Sad je veliki grad i kada bazen držite zatvorenim, a tako će biti sigurno dve godine, to je mnogo loše. Da ne pričamo o deci koja treba da treniraju i plivaju, a tu su još sportisti i građanstvo. Za sredinu sa pola miliona stanovnika, to nikako nije dobro da grad spadne na jedan bazen. Stanje, što se tiče bazena u Srbiji, je jako loše. U Beogradu je nešto bolje, Banjica i Tašmajdan su rekonstrisani više puta, ali ne zadovoljavaju i dalje osnovne potrebe. Jedini bazen koji funkcioniše u Beogradu kako treba je „25. Maj“ nakon rekonstrukcije – objašnjava Ikodinović.
Na pitanje šta mogu bivši igrači vaterpola da učine za svoj klub Partizan, Ikodinović kaže da svim klubovima, pa i ovom, treba finansijska pomoć.
– Odrastao sam sa tim klubom, voleću ga za sva vremena. Taj klub me je stvorio i ja sam mu vratio igrajući za njega. Ali sve što se kasnije dešavalo sa klubom, dugovi koji su ostali od šest miliona evra, način na koji je vođen, teško da mi sada možemo da pomognemo. Mislim da ti koji su tako radili treba da odgovaraju za to. Sada je došla nova garnitura, videćemo da li će se vratiti staroj slavi. Klubu treba finanasijski pomoći. Privatizacija klubova je pipava tema, da smo normalna država to bi bilo jednostavno. Ali kod nas bi razni ljudi iz raznih struktura i kriminogene sredine mogli kroz privatizaciju klubova bez plana da operu novac. Time se treba ozbiljno baviti, mislim da bi kroz jače institucije to sve bilo smisleno – kaže Ikodinović.
On podseća da, prema istraživanju životnih navika školske dece iz 2019. godine, 70 odsto mališana ne učestvuje na času fizičkog. Ikodinović baš to želi da promeni, da deci vrati sport, kroz osnovne škole, a rekreativcima kroz uređene javne površine u parkovima i na biciklističkim stazama.
– Deci treba vratiti sport. Treba ga vratiti u osnovne škole, to je najšira baza. Sada se sve promenilo, okolnosti su drugačije. Fizičko vaspitanje je nekada bilo obavezno, i kroz taj školski sport se uči mnogo toga, uče se red, rad i disciplina, poštovanje i hijerarhija. To smo generalno svi zaboravili. Sada je vreme kada sve mora da se plati, a pošto živimo u siromašnom društvu teško da sva deca mogu na sport. Zato treba omogućiti svoj deci da osete sport bar u osnovnoj školi. Svaki nastavnik fizičkog, svaki difovac koji je bez posla, pristao bi da radi sa decom. Infrastruktura je za to bitna, a to su fiskulturne sale u školama. Nažalost, mnoge sale su u lošem stanju. Rekreativcima isto treba omogućiti uslove, parkove sa stazama i biciklističke staze. Nije nama potreban samo stadion za vrhunski sport, potrebno nam je ulaganje u sport za sve. Profesionalni sport podrazumeva plaćanje, ali baza je osnovna i u noj nastaju sportisti – objašnjava Ikodinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
