foto EPA PHOTO EPA FILES/ĐORđE LIČOVSKI/as-fob„Nema me u javnosti. Ja sam svoje odradio. Nikoga nisam opanjkao, ni protiv koga nisam svedočio. Kada su me oslobodili svih krivica, osetio sam da sam ponovo rođen, ali ne zbog sebe, već zbog porodice. Ja se lično nisam uzbuđivao jer nisu ništa mogli da mi prišiju, iako su se trudili. Onda su digli ruke“, rekao je za Danas Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije pre nekoliko godina. To je bila i jedna od poslednjih izjava čoveka koji nas je danas napustio u 81 godini, a koji je u Srbiji, ali i bivšoj Jugoslaviji obavljao niz važnih funkcija.
Milutinović je poslednje godine života provodio gotovo u tišini . Nije imao aktivan život van politike, a u politiku se nakon Haga nije ni vraćao. Retko je bio viđan u javnosti, a jedno od poslednjih njegovih pojavljivanja bilo je na inauguraciji aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Prisustvovao je i obeležavnjima dana državnosti, ali izjave i intervjue retko je davao, baš onako kako je činio i dok je bio predsednik države.
U razgovoru za Danas tvrdio je da uživa u slobodi i miru i da se takvom mirnom i povučenom životu posvetio nakon prestanka mandata predsednika Srbije i nakon što se iz Haga vratio potpuno oslobođen svih optužbi. Pesebno se osamio nakon smrti supruge Olge.
Iako je jedno vreme po povratku iz Haga koristio kancelariju bivšeg predsednika, koja mu po zakonu pripada, odlazeći tamo dva-tri puta nedeljno, vremenom je prestao da koristi i tu privilegiju.
Poslednje zvanično putovanje u svojstvu bivšeg predsednika i poslednji izlaz iz mirnog okruženja bio je odlazak na Krit, na sahranu bivšeg grčkog premijera Konstantina Micotakisa.
„Mi smo bili lični i porodični prijatelji i morao sam sa prijateljem da se oprostim. Bio sam jedini stranac na sahrani“, napomenuo je Milutinović za Danas.
Milan Milutinović, koji je na mestu predsednika Srbije bio od 1997. do 2002, u pravom smislu je bio penzioner, i u politici i u životu.
Međutim, za razliku od drugih on je, umesto u penziju prvo otišao u Hag, gde je bio optužen za zločine nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999.godine.
Hagu se predao u januaru 2003, a u Sheveningen je stigao redovnim letom. Šest godina kasnije Haški tribunal ga je oslobodio optužbi.
Osim što je obavljao funkciju predsednika Milutinović je bio sekretar za prosvetu i nauku Srbije, ambasador Jugoslavije u Grčkoj i ministar inostranih poslova SR Jugoslavije. Prisustvovao je važnim događajima za našu zemlju. Učestvovao je u pripremi Dejtona, a bio je svedok propasti pregovora u Rambujeu.
Prisebnošću i odlukom da raspiše parlamentarne izbore za decembar 2 000. godine, nakon pada Miloševića, Milutinović je spasio Srbiju velikih iskušenja. Bar tako su tvrdili pojedini lideri DOS-a, dok su socijalisti navodili da se Milutinović ni tada, kao ni ranije nije mešao u svoj posao.
Mnogi socijalisti mu takvu odluku nikada nisu oprostili, a on je o SPS govorio kao o dobroj i velikoj partiji koja je potrebna Srbiji, a koja nakon deset godina vlasti mora da se menja i prilagođava vremenu.
Za razliku od većine socijalista Milutinović je smatrao da je Peti oktobar morao da se desi.
Inače, za predsednika Srbije, Milutinović je izabran na ponovljenim predsedničkim izborima, posle nedovoljnog odziva birača, decembra 1997. godine. Njegova partija SPS promenila je predsedničkog kandidata Zorana Lilića i kandidovala njega, pa je on u drugom krugu tesno pobedio Vojislava Šešelja (21. decembar 1997).
Milutinović je rođen 1942. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a diplomirao 1965. godine na Pravnom fakultetu. Potiče iz stare beogradske porodice. Otac Aleksandar bio je građevinski inženjer, a majka Ljubica, istoričar umetnosti. Iza sebe je ostavio sina Veljka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
