Do sada je Aleksandar Vučić više puta ponovio da neće dozvoliti smenu Bratislava Gašića, ministra policije i to nije ništa novo. Međutim, teško je bilo poverovati da Vučić neće dozvoliti ni skupštinsku raspravu o Gašićevom razrešenju.
Dan i po je trajalo natezanje naprednjaka da li će ući u skupštinsku salu i da li će dati kvorum kako bi otpočela rasprava za koju su i oni sami dali saglasnost stavljajući tu tačku na dnevni red.
Verovatno bi to sabotiranje parlamentarne demokratije trajalo unedogled, jer im to poslovnik skupštine dozvoljava, da opozicija nije zapretila da neće napuštati skupštinsku salu.
I možda je Miroslav Aleksić u pravu kada kaže da se naprednjaci nisu probudili ni nakon tragedije iz koje se neka deca više nikada neće probuditi. Za njih je sve političko nadmudrivanje i onda kada za to nije ni vreme, ni mesto.
A sve da bi se javnosti pokazalo koliko je opozicija, koja je tehnički organizator protesta, neozbiljna i da joj se ne može verovati.
Čini se da su se, ipak, malo prevarili i da oni koje potcenjuju svakodnevno umeju da broje do sto.
Tačno je da opozicija ima 84 poslanika i da je sama mogla da obezbedi kvorum za početak sednice, kako tvrdi Vladimir Orlić, ali je isto tako tačno da svi poslanici nisu na stalnom radu u parlamentu, da imaju druge obaveze, neki su na službenim putovanjima u parlamentarnim delegacijama, ali i neki, poput Milice Đurđević Stamenkovski, fizički nisu u mogućnosti da dođu na sednicu.
Činjenica je takođe da kvorum za početak sednice uvek obezbeđuje vladajuća većina, zato je većina.
Uostalom, uoči početka ove maratonske sednice, skupštinska većina, a pre svega predsednik parlamenta Vladimir Orlić složio se sa dnevnim redom, pa i raspravom o razrešenju Bratislava Gašića.
Valjda je to bio početni šok izazvan tragedijom, ali i brojem ljudi na beogradskim ulicama.
Kako je vreme odmicalo, kako se povećavao broj ljudi na protestima, tako su se menjala i raspoloženja naprednjaka u parlamentu. Postali su sve agresivniji da bi došli u fazu sabotiranja parlamenta u kome su neprikosnvena većina.
No to za njih ništa nije novo. U jedanaestogodišnjoj vladavini patentirali su brojne apsurdne izume.
Izumeli su štrajk glađu, pozom običaj da podnosi stotine amandmana na predloge zakona koje podnosi vlada koju podržavaju. Od njih su potom odustajali, nakon što bi opoziciji potrošili vreme za raspravu.
Njihov izum je i glasanja na zvono, zatrpavanje dnevnog reda i postavljanja prijateljskih poslaničkih pitanja predstavnicima vlasti.
Cilj je uvek bio isti sabotiranje opozicije i nezavisnih medija na svakom koraku i proizvodnja lažne stvarnosti sa ciljem fingiranja ogromne podrške građana.
Stvarnost se u međuvremenu izmenila, pa nije ni čudo što naprednjaci posežu za novim izumima, nesvesni da je vrag odneo šalu i da građani na ulicama neće odustati od traženja njihove odgovornosti za tragediju i širenje mržnje.
Jer apsolutna vlast nosi i apsolutnu odgovornost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
