Kako studentski protesti Vučićevu vlast čine demokratskom?

Za razliku od Turske i Gruzije, u Srbiji se na Zapadu vodi računa o tome da se ne odgurne Vučić jer bi to moglo da dovede do destabilizacije regiona. Ali kad bi se takve izjave prevele sa diplomatskog na svakodnevni jezik, značile bi alarm upućeni vlastima da mnogo toga ne rade kako treba i da je neophodno da čuju i uvaže ono što im govore građani, kažu sagovornici Danasa komentarišući izjave britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Lamija i visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Kaje Kalas o protestima u Srbiji, koji nastavljaju narativ u kojem se prema režimu u Srbiji ima dosta razumevanja.

Lami je, nakon razgovora sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, rekao da su protesti razgovor između Vlade Srbije i njenih građana koji iskazuju pravo na miran protest.

– Ujedinjeno Kraljevstvo se ne meša, mi imamo demokratske institucije, nudimo podršku u skladu sa željama građana Srbije i željama predsednika da se ubrzaju evropske integracije – istakao je Lami i uspeo da iznervira Vučića, da li baš tim delom o protestima ili izjavom da se predsednik RS, Milorad Dodik, ponaša protivustavno, ne znase ali mu je odgovorio na obe opaske.

Vučić je odbrusio da ne smatra da je protivustavno delovanje Dodika jedini razlog za krizu u BiH, kao i da njemu „ne pada na pamet“ da komentariše proteste u Velikoj Britaniji, poštujući suverenitet, ali da sa ponosom kaže da nikakva sila u Srbiji nije upotrebljena protiv demonstranata, tvrdeći da i tajna služba Britanije sigurno ima precizne podatke da nikakvo akustično oružje nije upotrebljeno protiv učesnika protesta 15. marta u Beogradu.

Da li je to sve i rekao Vučiću, ali Lemi je u auroskom tekstu za Novu bio malo opširniji nego na konferenciji za medije, pa je naveo da je fokus Velike Britanije na pomoći u jačanju demokratskih institucija i vladavine prava, povećanju transparentnosti i smanjenju korupcije, te da mu se čini da je to ono što demonstranti žele, i da je to ono što Srbija treba da uradi da bi ubrzala svoje evropske integracije.

“Predsednik Vučić je govorio o intenziviranju ovog posla, a mi nastavljamo da nudimo podršku. Odgovor na zahteve građana zahtevaće uključivanje celokupnog društva. Vladi su civilno društvo i nezavisni mediji potrebni kao partneri u sprovođenju efikasnih reformi. Pozitivno je to što su protesti generalno bili dobro organizovani i koordinirani sa policijom. Kao država sučlanica Saveta Evrope, podržavamo mirne proteste i dijalog zasnovan na poštovanju”, napisao je Lami.

Dok je Kaja Kalas, za koju se ne može reći da simpatiše Vučićev odnos prema Moskvi, bila malo jasnija.

Ona je u intervjuu Radiju slobodna Evropa na pitanje o protestima rekla da je to deo demokratije.

– I u zemljama članicama EU vidimo da se ljudi umore od vlada i protestuju. To pokazuje da demokratija funkcioniše – navela je Kalas.

Deo javnosti se pita, kako shvatiti ove izjave koje, ili se samo tako čini, režimu u Srbiji daju demokratski karakter, što Vučiću može samo da godi.

Predstavnici opozicionih partija evropske orijentacije podeljenog su mišljenja o tome kako čitati ove izjave.

Robert Kozma, poslanik ZLF, za Danas kaže da ukoliko je Kaji Kalas i Dejvidu Lamiju stalo da Srbija postane članica EU, odnosno demokratska pravna država u kojoj je na snazi vladavina prava, a nisu spremni izaći iz sopstvene prebirokratizovane diplomatske uloge, onda bi bilo bolje da se ni ne izjašnjavaju o političkoj situaciji u Srbiji.

– Ovako, svaka njihova izjava može samo da umanji značaj EU i zemalja Zapadne Evrope u očima građana Srbije. Pogotovo bi Kaja Kalas prvo trebalo da čuje šta imaju da kažu evroparlamentarci koji su inicirali raspravu u Evropskom parlamentu o krizi u Srbiji, kao i studenti, prosvetni radnici i građani Srbije koji već pet meseci traže pravdu na ulicama i trgovima gradova širom Srbije. A ukoliko joj je stalo do demokratije onda bi morala da pre svega postavi pitanje o režimskom zločinu i nedozvoljenoj upotrebi zvučnog/soničnog oružja protiv građana Srbije na protestu 15. marta. Za inspiraciju bi mogla da se obrati jednoj drugoj evropskoj organizaciji – Savetu Evrope, a pogotovo jer je i Evropska konvencija o ljudskim pravima sastavni deo pravnih tekovina Evropske unije – smatra Kozma.

Kako dodaje, ono što je preko potrebno jeste da predstavnici međunarodne zajednice i EU promene pogrešnu okosnicu njihove politike prema Zapadnom Balkanu, a to je naglasak na ostvarivanju pogrešno koncipirane stabilnosti.

– Stabilnost nije održavanje kriminalnog nedemokratskog režima na vlasti kako bi geopolitički i ekonomski pripadao bliže EU, nego je stabilnost izgradnja demokratskih institucija koje rade u interesu građana. Prvi koncept nužno vodi u slepu ulicu u kojoj na kraju niko više nije siguran jer se sve raspalo u paramparčad i ostao je samo šut uništenih institucija. Drugi koncept omogućava dostojanstven život svih građana Srbije – navodi Kozma.

Pavle Grbović, predsednik PSG, pak smatra da kad bi se takve izjave prevele sa diplomatskog na svakodnevni jezik, značile bi alarm upućeni vlastima da mnogo toga ne rade kako treba i da je neophodno da čuju i uvaže ono što im govore građani koji pet meseci protestuju.

– Razumljivo je i to što građani nemaju ni sluha ni strpljenja da “prevode” takve poruke, već očekuju jasnije, brže i odlučnije reakcije, pogotovo od strane predstavnika EU i razvijenih zemalja zapada – konstatuje on za Danas.

Međutim, kako zaključuje, treba da budemo svesni da sa ili bez njihove pomoći, ovu borbu moramo da izguramo sami i da naš prioritet treba da bude izgradnja jakog i jedinstvenog fronta za bolji i pravedniju Srbiju, a da je svaka pomoć i podrška sa strane doborodošla, ali da taj front bude dovoljno jak da može da iznese tu borbu i u slučaju da ta podrška izostane.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, za Danas kaže da su obe izjave date diplomatskim jezikom, a poruka koja se šalje je da su oni svesni protesta u Srbiji i problema koji su do njih doveli.

– I Kalas i Lami potiču iz političkih struja u Evropi koje se i dalje zalažu za promociju demokratskih vrednosti u spoljnoj politici, ali ta politika se suočava sa brojnijim ograničenjima nego ranije i zato se prema Srbiji, između ostalog, prvenstveno vodi politika zasnovana na interesima – ukazuje Ivković.

Dodaje da prema tome, ne bi učitvao prevelika očekivanja u ove izjave, mada se može tvrditi da to što ostatak Evrope ipak obraća pažnju na dešavanja u Srbiji pomaže da situacija ne postane još gora.

– A da može da postane gora vidimo na primeru Turske i Gruzije. U tim zemljama je EU kritičnija prema napadu na demokratiju koji je na delu, ali takođe imaju i nešto širi geopolitički manevarski prostor, pogotovo kad je reč o Gruziji. U Srbiji vode računa o tome da ne odgurnu Vučića od sebe jer smatraju da bi to moglo da dovede do destabilizacije regiona, a takođe, kao što je rekla Marta Kos, nemaju jasnog sagovornika na drugoj strani, jer se on još uvek nije iskristalisao uprkos velikim protestima protiv vlasti – zaključuje Ivković.