Ko je Aljbuljena Hadžiju, bivša ministarka koja je „kamen spoticanja“ kosovskog parlamentarizma?

Aljbuljena Hadžiju bila je ministarka u vladama „Kurti 1“ i „Kurti 2“, ali joj ne uspeva da dođe na mesto predsednice Skupštine.

Kurtijeva partija ne odustaje od Hadžiju, ali ni opozicija ne odustaje od stava da im je ova bivša ministarka neprihvatljiva kao predsednica Skupštine. Bez glasova opozicionih poslanik predsednik Skupštine, ma ko bio, ne može biti izabran. Za izbor je potrebno najmanje glas 61 poslanika.

Drugog kandidata još nema, sednica je i danas prekinuta, Skupština ostaje nekonstituisana, a rešenje se ne nazire – Samoopredeljenje ne prihvata predlog opozicionog Demokratskog saveza Kosova koji traži prelaznu vladu. Prethodno je Kurtijeva stranka pismom DSK ponudila koalicionu vladu, što je stranka koju vodi Ljumir Abdidžiku odbila.

O predlogu DSK-a, stranke koja nastavlja tradiciju Ibrahima Rugove, Hadžiju se oglasila pre dva dana, kada je rekla da se time ignoriše volja građana.

Nakon još jednog neuspeha da bude izabrana na novu funkciju, istakla je da ne razume stav stranaka koje nisu učestvovale u glasanju za formiranje Komisije kako bi se omogućilo tajno glasanje. Ukazala je da se tajno glasanje, koje želi Samoopredeljenje, koristi i za izbor predsednika države, te da joj je nejasan stav opozicije, jer se takav vid glasanja koristi u mnogim institucijama Republike Kosova – uz nadu da će stranke svoj stav preispitati.

Hadžiju je u dva mandata bila ministarka pravde, ali svojim dosadašnjim radom nije stekla poverenje opozicije za koju, primera radi, Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja kaže da nije ujedinjujuća figura koja treba da vodi kosovsku skupštinu.

Takođe, požalila je da se suočava saa oštrom retorikom, i istakla da pogrdni, mizogini i seksistički govor obeshrabruje žene da se bave politikom, preneo je prištinski Reporteri.

DSK, s druge strane, zamera joj „pristup institucionalizmu i demokratskim stubovima Kosova“, a i ranijih godina Hadžiju je bila pod kritikama opozicionih predstavnika, jer je, kažu, podbacila u pogledu reforme pravosudnog sistema, a kritikuju je i da se mešala u rad pravosuđa. Optuživali su je nekoliko puta za kršenje Ustava, tražeći da podnese ostavku, pisao je Kosovo Online.

Hadžiju je odgovarala da njenu ostavku hoće oni koji su videli ozbiljnost vlade da sprovede reformu pravosuđa, pa smatraju da su njihovi interesi time narušeni.

U politiku je ušla, 2010. godine, preko pokreta Samoopredeljenje, tada vanparlamentarne opcije, a te godine biva izabrana za poslanicu. I to najmlađu u tom sazivu, sa 23 godine. Tokom poslaničke karijere predvodila je Odbor za zakonodavstvo i Pododbor za mandate, imunitete i propise Skupštine.

Mandat joj je obeležio i nestaak uzoraka krvi iz slučaja „Dehari“ iz Toksikološke laboratorije pri Institutu za sudsku medicinu. Astrit Dehari je bio aktivista Samoopredeljenja koji je 2016. godine pronađen mrtav u ćeliji pritvorskog centra u Prizrenu, a njegova smrt nikada nije do kraja razjašnjena. I tada je opozicija zahtevala njenu ostavku, podseća Kosovo Online.

Kao jedan od najvažnijih rezultata svog resora Hadžiju smatra osnivanje Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, a više puta je izjavljivala da kosovske institucije rade na pripremi tužbe protiv Srbije za genocid.

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine smatra najvećom greškom Prištine, a još većom greškom smatra ratifikaciju tog sporazuma u kosovskoj Skupštini. Osnovna obaveza iz Briselskog sporazuma je formiranje Zajednice srpskih opština, a Hadžiju je poručilava da ZSO neće biti formirana sa izvršnim ovlašćenjima.

Govorila je i da međunarodna zajednica vrši nepravedan pritisak na vladu i da njen pritisak treba da bude usmeren na Srbiju, onda kada je bivši ambasador SAD Džefri Hovenijer iznosio kritike da kosovska vlada ne deluje u skladu sa svim obavezama preuzetim u dijalogu.

Demantovala je tvrdnje čanova porodica Srba koji se nalaze u pritvoru u Podujevu, kao i advokata pritvorenih, da se zaposleni u ovom zatvoru prema njima veoma loše ophode – da ne dobijaju adekvatnu medicinsku terapiju, hranu, kao i da se ne poštuje Zakon o upotrebi jezika. Prema njenim rečima, nije bilo slučajeva u kojima se loše postupalo prema pritvorenicima na osnovu etničke pripadnosti.

Srpsku listu smatra „tempiranom bombom“ na Kosovu, kritikovala je opozicija što je, kako je govorila, dopustila da ova stranka bude verifikovana za učešće na izborima 9. februara. Upravo je Samoopredeljenje pokušavalo da ospori verifikaciju ovoj Srpskoj listi, zbog navodnog neprihvatanja Republike Kosovo i sukoba u Banjskoj. Zalagala se da se Radoičiću, zbog Banjske, sudi na Kosovu, kako je navela, sa ili bez njegovog prisustva.

Kritikovala je i pravosudne organe, onda kada je početkom aprila u Prizrenu 12 Srba uhapšeno u Prizrenu, prilikom obilaska manastira, jer je, istakla je tada, „zabrinjavajuće kako su lako pušteni na slobodu“. Njih 12 nakon pritvaranja, zapravo, pušteni su da se brane sa slobode.

Aljban Krasnići, njen suprug, takođe je politički aktivan. Naime, u avgustu 2022. imenovan je za političkog savetnika Eljberta Krasnićija, ministra lokalne samouprave. Krasnići je tada izjavio da mu je čast što je Aljbuljenin suprug deo njegovog tima, istakavši da će Aljbanove usluge biti besplatne čime neće uticati na budžet Kosova.

Aljbuljena Hadžiju rođena je u Prištini, 11. maja 1987. godine. Završila je studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, a postdiplomske studije nastavila je na Univerzitetu Jugoistočne Evrope na smeru krivično pravo.

Član je Predsedništva Pokreta Samoopredeljenje, a 2022. godine izabrana je za predsednika organizacije Žene za Samoopredeljenje. Premijer Aljbin Kurti imenovao ju je 2023. za nacionalnog koordinatora za borbu protiv nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja.

Udata je i majka troje dece.