Kocijančić: Primena dogovora, a ne ultimatum

„Dijalog u kojem posreduje Evropska unija nema veze s ultimatumima, nego je ovde reč o tome da su Kosovo i Srbija dogovorili o uslovima pod kojima je Kosovo dobilo pozivni broj, a srpska kompanija je na Kosovu dobila potpunu dozvolu i privremenu jurisdikciju za postojeću mobilnu mrežu“, rekla je Kocijančić za Radio Slobodna Evropa.

„Evropska unija se oslanja na dogovor o telekomunikacijama i na akcioni plan oko koga su i Srbija i Kosovo postigli sporazum u vezi sa modalitetima primene“, objasnila je Kocijančič i istakla da je za EU ključno da se implementira dogovor postignut u dijalogu.

Na pitanje, da li su tačne izjave direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, da su Beograd i Priština dobili rok da do kraja sedmice zaključe sporazum, Kocijančič je odgovarila:

„Kao što sam rekla, u dijalogu se ne radi o ultimatumima, nego o sprovođenju postignutih dogovora.“

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je da će status Kosova ostati stalna tačka neslaganja između Beograda i Prištine, ali da je moguće rešiti ogroman broj problema i omogućiti bolji život građana Kosova.

Ako Beograd i Priština iskreno žele da stvore istinsko evropsko društvo, kapacitet saradnje će biti neograničen, bez obzira što mi Kosovo nazivamo srpskom pokrajinom, a kosovski Albanci državom, izjavio je Đurić sajtu Evropski Zapadni Balkan.

Đurić je rekao da nije siguran da aktuelna albanska politička elita u Prištini ima želju ili kapacitet da stvori takvo društvo.

Priština ima običaj da zloupotrebi svaki sporazum sa Beogradom, politički i u medijima, kako bi konsolidovala takozvanu nezavisnost Kosova. To vrlo negativno utiče na dinamiku razgovora u Briselu i na primenu onoga što je dogovoreno, izjavio je Đurić.

Prema njegovim rečima, kosovski političari pokušavaju da uvere međunarodnu zajednicu da briselski dijalog propada, zbog čega bi trebalo izvršiti pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova.

Najznačajniji uspeh dijaloga Beograda i Prištine je mir, mada je srpsko stanovništvo na Kosovu i dalje povremeno meta napada ekstremista, izjavio je Đurić, uz ocenu da je jedina alternativa dijalogu povratak u vremena kada su sporovi rešavani oružjem.

Okupirani smo primenom onoga o čemu je postignuta saglasnost tokom dijaloga i imamo dug spisak nerešenih problema, od kojih su neki od vitalne važnosti za srpsko – albanske odnose i položaj i prava srpskog naroda na Kosovu, rekao je Đurić.

On je naveo da se mora razgovarati o imovini i položaju Srpske pravoslavne crkve i o srpskom kulturnom nasleđu na Kosovu.

Bez rešenja takvih problema ne možemo se nadati značajnom ekonomskom rastu na Kosovu ili smanjenju međuetničkih napetosti, izjavio je Đurić.