Linta: Hrvatska nije zaslužila da bude članica EU 1Podržao inicijativu: Miodrag Linta Foto: Medija centar (аrhiva)

Hrvatsko pravosuđe nije ni nepristrasno, ni nezavisno, ni profesionalno, to je etnički motivisano pravosuđe koje je u funkciji cementiranja etničkog čišćenja Srba, kaže za RTS predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.

Tek i ako bi Brisel, Berlin i Vašington uspostavili iste standarde na prostoru bivše Jugoslavije moglo bi se očekivati da se problemi raseljenih Srba stave na sto, smatra Linta.

U Hrvatskoj dani slavlja. Obeležava se Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja. U Kninu će biti održana i sednica Vlade Hrvatske na kojoj bi trebalo da bude usvojen Zakon o pravima branitelja.

Biće održan i taktičko-tehnički zbor naoružanja i opreme, a veče je rezervisano za revijalnu fudbalsku utakmicu i za prijem ratnih zapovednika. Ove godine, međutim, neće biti Tompsonovog koncerta u Kninu – on će nasutpati u Slunju, u organzaciji ministarstva branitelja. U Kninu će svirati Prljavo kazalište. 

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta se ne slaže sa konstatacijom da je neodržavanje Tompsonovog koncerta u Kninu znak „spuštanja lopte“.

„Ne slažem se sa tom konstatacijom koju je izneo hrvatski analitičar Žarko Puhovski. I ove godine kao i prethodnih u Kninu će biti najviši zvaničnici koji će govoriti da je ‘Oluja’ bila politički opravdana akcija, da je bila etički čista i da je bila briljantna oslobodilačka akcija. Neće se spominjati srpske žrtve, veličaće se hrvatski komandanti od kojih je značajan deo okrvavio ruke, bilo direktno bilo kao nalogodavci zločina nad srpskim civilima i zarobljenicima. Takođe, imamo i dalje skandaloznu činjenicu da Marko Perković Tompson, proustaški pevač koji peva o klanju Srba neće pevati u Kninu nego u Slunju gde su Srbi 1941. doživeli genocid kao i u svim delovima NDH, i to o trošku hrvatske države“, rekao je Linta gostujući u Dnevniku RTS-a.

Da u Srbiji postoji takav pevač, uveli bi nam sankcije, smatra Linta.

„Zamislite da u Srbiji imamo pevača, a srećom nemamo, koji peva o klanju Bošnjaka, Hrvata ili Albanaca? EU bi nam uvela sankcije i Srbija bi bila satanizovana u čitavoj međunarodnoj zajednici“, kaže Linta.

Prethodnih godina na Tompsonovim koncertima bilo je uzvikivanja ustaških parola, čuo se govor mržnje. Međutim, Tompson je za to dobijao samo prekršajnu prijavu i kaznu od pedesetak evra.

„Tompson je samo posledica opšteg stanja u Hrvatskoj. Šta očekivati drugo nego da se okupi 80.000 ili 100.000 ljudi na njegovom koncertu kada hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović kaže da ga obožava i da njegove pesme pušta svojoj deci, kada hrvatski zvaničnici idu u Blajburg i polažu cveće ubijenim ustašama na spomen ploču gde stoji ustaška šahovnica i gde piše ‘u spomen i slavu poginulim hrvatskim vojnicima’. Šta očekivati kada osam meseci hrvatska vlada ne može ili neće da skloni ploču iz balkanskog Aušvica – Jasenovca gde su ubijene stotine hiljada Srba, a na kojoj stoji ustaško slovo ‘U’. Kad imate niz spomen ploča ubijenim ustašama u Kutini, Sisku itd. Od 1993. godine imate skandaloznu činjenicu da je Sabor doneo odluku da se preživelim ustašama isplaćuju penzije“, naveo je Linta.

„Ugašeni reflektori nad Hrvatskom“ 

Penzije, stanarska prava i mogućnost da saznaju šta je sa nestalima nemaju oni koji su izbegli iz Hrvatske. Linta smatra da je suština problema to što je EU dozvolila da Hrvatska postane članica a da nije insistirala tokom pregovora o poglavlju 23 da se svi ti problemi stotina hiljada proteranih Srba izvuku ispod tepiha, stave na sto i pronađu pravična i trajna rešenja.

„Hrvatska je sada član EU, a reflektori nad Hrvatskom su ugašeni. Plašim se da će proći još mnogo vremena dok ti problemi počnu da se rešavaju“, rekao je predsednik Saveza Srba iz regiona.

U Hrvatskoj nema političke volje da se rešavaju imovinska, stečajna i druga prava, kaže Linta i ističe da su ključni problem dvostruki standardi međunarodne zajednice, odnosno EU i SAD.

„I dalje je na snazi, punih 27 godina teza da je Srbija glavni krivac za oružane sukobe devedesetih, da su Hrvati, Albanci i Bošnjaci nevine žrtve koje su vodile oslobodilačke ratove. Tek i ako bi Brisel, Berlin i Vašington promenili svoju politiku i uspostavili iste standarde na prostoru bivše Jugoslavije i u odnosu prema ratnim zločinima i u odnosu prema ljudskim pravima i prema žrtvama moglo bi se očekivati da se ti problemi stave na sto i da se pronađu pravična i trajna rešenja kao ključni preduslov za trajni mir, stabilnost i pomirenje na ovom prostoru“, rekao je Linta.

„Potreban jasan znak međunarodne zajednice“ 

Žarko Puhovski kaže da se Nemačka sada okrenula ka Srbiji a da je uvek bila okrenuta ka Hrvatskoj.

„Nemačka pokazuje poštovanje prema Srbiji i srpskom rukovodstvu koje vodi odgovornu i principijelnu politiku, ali to još nije dovoljno. Potreban je jasan znak i Brisela i Berlina Hrvatskoj da je njeno ponašanje neprihvatljivo, da mora da poštuje preuzete obaveze iz ugovora o pristupanju koje se tiču rešavanja brojnih problema, poštovanja ustavnih zakona o pravima manjina kojima se Srbima garantuje korišćenje ćirilice u javnom životu i srpski jezik i obaveze i da sankcioniše sve ratne zločine i ulaže u ekonomski razvoj krajiškog područja“, napomenuo je Linta.

Bez jasne poruke Brisela, Berlina i Vašingtona, smatra, Hrvatska to neće učiniti sama.

I 22 godine posle „Oluje“ imamo stotine hiljada izbeglih i raseljenih, a samo jednu pravosnažnu presudu za sve zločine.

„To jasno pokazuje da Hrvatska nije zaslužila da bude član EU, da pravosuđe nije ni nepristrasno, ni nezavisno, ni profesionalno, to je etnički motivisano pravosuđe koje je u funkciji cementiranja etničkog čišćenja Srba. U protekle 22 godine, 165 Srba je uhapšeno na osnovu hrvatskih poternica, vodi se politika zastrašivanja Srba, EU na to ćuti, EU ćuti na otvorenu rehabilitaciju ustaštva i ustaške politike. Bez radikalne promene politike EU i SAD u Hrvatskoj neće doći do suočavanja, jer u Hrvatskoj nema unutrašnje snage da se suoči sa zločinačkom prošlošću i stotinama hiljada svojih državljana prizna i poštuje njihova osnovna prava“, zaključio je Linta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.