Može li Kurti da zabrani učešće Srpskoj listi na lokalnim izborima na severu Kosova?

“Biće pokušaja da se oni eliminišu kao što je to slučaj bio sa parlamentarnim izborima. Tada recimo uspeli su u prvom stepenu u CIK-u da spreče verifikaciju Srpske liste i da ih tako spreče da učestvuju u izborima, ali to je kasnije preinačeno u drugostepenom postupku, od strane sudske vlasti. Tako da ja mislim da ako ponovno budu pokušali da tako nešto urade, opet će odluka biti preinačena“, navodi za Danas politikolog Ognjen Gogić.

Centralna izborna komisija, podsetimo, isprva nije verifikovala Srpsku listu za učešće na proteklim parlamentarnim izborima. Protiv verifikacije glasali su predstavnici Samoopredeljenja, druge stranke su bile uzdržane. Nakon žalbe Srpske liste, Izborni panel je omogućio učešće ove stranke na izborima, što je zatim potvrdio i Vrhovni sud Kosova.

Gogić napominje da ne postoji postoji pravni osnov da se Srpskoj listi zabrani učestvuju izborima, kao pravnom licu. Protiv ove stranke ne postoji postupak, nikakva presuda – suštinski ništa što bi ih kao subjekta pravno gledano diskvalidikovalo iz političke trke, navodi on.

Navodi da bi prištinska vlast mogla da pokrene određene postupke protiv članova i funkcionera Srpske liste, odnosno kandidata na izborima, ali da i u tom slučaju to samo po sebi nije dovoljan pravni osnov da im se uskrati aktivno biračko pravo. Jedino bi, ako bi se desilo da neko iz Srpske liste, ko je izabran za odbornika ili za gradonačelnika, bude osuđen – onda bi ta osoba morala da napusti funkciju na koju je izabrana, ukazuje naš sagovornik.

„Ali za to sve sada nema vremena, u ovoj fazi kada se pripremaju izbori“, napominje Gogić.

Ipak, smatra ovaj politikolog, i pored ovih okolnosti Kurtijeva stranka će probati da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, putem krivičnih progona čelnih ljudi ove stranke.

Miodrag Milićević, iz NVO Aktiv iz Severne Mitrovice, takođe napominje da je u ranijih periodu bilo pokušaja, pogotovo nakon sukoba u Banjskoj, da se Srpska lista proglasi terorističkom organizacijom, kako bi to onda bio pravni osnov za ukidanje političkog delovanja ove stranke.

„Međutim, tako nešto zapravo ni u jednom trenutku nije moguće, bez obzira na učestvovanje u napadu u Banjskoj, koje je i sam priznao, bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića. Do toga nije došlo i čini se da je taj pravni osnov izostaje očigledno i da sa druge strane ne postoji apsolutno ni jedan drugi način da se ukine političko delovanje Srpske liste, osim da se oni sami naravno samoukinu u jednom momentu kao partija i da naprave tranziciju možda nekoj drugoj političkoj opciji“, kaže on.

Milićević navodi da postoje aspiracije u političkom smislu vladajuće partije na Kosovu da na svaki način izbace Srpsku listu iz predizborne trke, pogotovo sad pred lokalne izbore.

„Međutim, kako stvari stoje, za sada se to čini više kao nemoguća misija nego kao neka realna mogućnost“, napominje on.

Milićević, poput Gogića, napominje da je potrebna sudska odluka kao pravni osnov Centralnoj izbornoj komisiji, odnosno svim članicama CIK-a – što su sve parlamentarne partije na Kosovu, koje konsenzusom donose odluke po pitanju izbornog procesa i izbornih uslova, pa i verifikacije stranaka.

„Dakle, u ovom slučaju mi nemamo tu političku, odnosno pravosudnu presudu koja bi omogućila Centralnoj izbornoj komisiji da donese bilo kakvu odluku po pitanju ukidanja političkog delovanja. Ostaje, u nedostatku pravnog osnova, da vi nastavite zapravo da sprovodite izborni zakon i pravila koja su već prethodno usvojena i koje definišu način učešća nekih partija, odnosno političkog subjekta na izborima, a to podrazumeva, ukoliko naravno situacija ostane nepromenjena, potpuno učešće, naravno na osnovu političke odluke, ne samo Srpske liste, nego i drugih partija da učestvuju ili neučestvuju na predstojećim izborima“, kaže on.

Imajući u vidu da su čelnici Srpske liste bili gradonačelnici na severu Kosova, i u vreme vlasti Aljbina Kurtija, sve do napuštanja insitucija, postavlja se pitanje zašto bi sada predsednik Samoopredeljenja išao na isključenje Srpske liste, odnosno da li je prošlo vreme „prećutnih dogovora“ Samoopredeljenja i Srpske liste.

Kurti ne vidi da bi išta dobio dogovorom s ovom srpskom strankom, smatra Gogić.

„Oni posle izbora možda i mogu da prave dogovore, ali pre izbora njemu ne treba povezivanje sa Srpskom listom. On je generalno Srpsku listu i prošli put, tokom parlamentarnih izbora, napravio temom kampanje. Na tome je skupljao poene. Postoji taj narativ da je SL teroristička organizacija, govore o povezivanju s teroristima, da su ruka Srbije. Tu se zapravo Kurti bavi „isterivanjem đavola“. Skuplja time Kurti poene kod Albanaca time što govori protiv Srpske liste“, kaže on.

Gogić dodaje da, s druge strane, postoji vrlo praktična stvar, a to je da Kurtiju odgovara da Srbi budu manje zastupljeni u ovim izborima, jer, za razliku od Skupštine Kosova, u lokalnim parlamentima ne postoje zagarantovana mesta za Srbe.

„Ovde su Albanci i Bošnjaci konkurencija Srbima. Tako da Kurtiju ovde praktično odgovara da nekako oslabi srpsku stranu generalno, da bi onda Bošnjaci i Albanci uzeli što više glasova i što više mesta u okviru opštinama na severu Kosova. Tako da ovde njemu vrlo praktično odgovara da što manje Srba učestvuje na izborima i manje glasova na kraju, to su veće šanse da Albanci uzmu više odborničkih mesta“, zaključuje Gogić.

Milićević ukazuje na, kako navodi, paradoksalnu situaciju – Kurtijeva vlast na centralnom nivou ima oštre napade prema Srpskoj listi, dok se na lokalu dešava sitauciju da naprave neku vrstu konsenzusa i prećutnog vida saradnje za funkcionisanje opštine. Ističe primer Opštine Gračanice, u kojoj je predsednica Ljiljana Šubarić iz Srpske liste, a potpredsednik iz Samoopredeljenja.

„To ne kažem da će biti slučaj u Severnoj Mitrovici, jer je ona drastično drugačija i politički i društveno u čitavom ovom kontekstu, ali sa druge strane recimo više se vidi opcija ono što bi Kurti preželjkivao“, kaže on dodajući da je Kurti priželjkuje koaliciju njegove stranke i partije Nenada Rašića, koji je trenutno obavlja funkciju ministra za zajednice i povratak u tehničkom mandatu.

Rašić je, napominje Milićević, neko ko se u proteklom sazivu i u ovom tehničkom mandatu pokazao kao najkooperativniji, kao neko ko nalazi svoj interes i veoma je blizak Samoopredeljenju po pitanju brojnih dogovora. Tu će se, smatra on, tražiti mogućnost jačanja njegove partije i njegovih političkih potencijala – ne samo na centralnom, već i na lokalnom nivou.

„Sa druge strane ne treba isključiti druge političke opcije poput Demokratske partije Kosova koja je izuzetno ojačala i koja zapravo u prethodnom sazivu jeste vodila i vodi još uvek Južnu Mitrovicu. Bedri Hamza dolazi iz Demokratske partije Kosova i sa te strane mislim da će se tražiti i taj neki koalicioni potencijal između Demokratske partije Kosova, manjih građanskih inicijativa koje će očigledno uzeti makar jedan do dva mandata i naravno pod idealnim okolnostima po Srpsku listu i njihovog učešća na predstojećim izborima“, zaključuje Milićević.