Ko sve i zašto ćuti o navodnom oružanom napadu maskiranih Albanaca na Vojsku Srbije kod kopnene zone bezbednosti?

Vest da je grupa maskiranih Albanaca, sa šest džipova, ispalila ka pripadnicima Vojske Srbije kod baze „Debela glava“ 15 metaka, objavljena je u medijima, pa i na sajtu Radio-televizije Srbije, u nedelju uveče.

Kako je RTS nezvanično saznao, u reonu baze „Debela glava“, kod administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.

Javni medijski servis naveo je da je naoružana grupa Albanaca u podnožju brda Šop ispalila je 15 hitaca u pravcu pripadnika Vojske Srbije i tom prilikom je pogođen pas koji se nalazio u neposrednoj blizini patrole. Naoružana grupa sa šest džipova pobegla je u pravcu Kosova i Metohije.

Baza „Debela glava“ nalazi se u Kopnenoj zoni bezbednosti, ustanovljenoj nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, 1999. godine.

I od tada – muk. Barem kada je reč o reakcijama vlasti u Srbiji. Nije se oglasilo ni nadležno Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije, nije bilo vanrednog obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića ili sazivanja Saveta za nacionalnu bezbednost.

Informacija da je maskirana grupa Albanaca, sa šest džipova, došla u blizinu vojne baze, u kopnenoj zoni bezbednosti, ispucala 15 metaka i pobegla u pravcu KiM, ostala je na nivou nezvaničnih medijskih saznanja.

Jedini organ koji se oglasio je Kosovska policija, koja je ove tvrdnje ocenila kao dezinformacije, koje „ne odgovaraju nijednom zvaničnom podatku niti događaju koji je potvrđen od strane nadležnih organa na teritoriji Kosova“.

„Na osnovu svih operativnih podataka, izveštaja policijskih jedinica na terenu i koordinacije sa drugim nadležnim institucijama, nije registrovan nijedan incident takvog karaktera. Objavljivanje ovakvih netačnih informacija doprinosi stvaranju lažnih percepcija i povećanju nepotrebnih tenzija u pograničnim zonama“, navodi se u saopštenju na Fejsbuku.

Dodali su da je situacija u pogrničnoj zoni bila i ostala mirna i potpunosti pod kontrolom nadležnih organa.

Takođe, iz Kosovske policije potvrdili su i hapšenje četiri lovca iz Srbije, zbog, kako su naveli, ilegalnog prelaska administrativne linije i nedozvoljenog posedovanja oružja, te su pozvali medije da se oslanjaju samo na proverene izvore.

Naša redakcija upitala je putem mejl adrese Ministarstvo odbrane, na čijem se čelu nalazi Bratislav Gašić, da demantuje ili potvrdi medijske natpise u vezi sa ovim incidentom, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao. Takođe, odgovore nismo dobili ni od misije KFOR-a, čiji pripadnici od 2005. godine vrše zajedničke patrole s pripadnicima Vojske Srbije u kopnenoj zoni bezbednosti.

Drecun: Ne mogu da budem glasnogovornik Ministarstva odbrane 

Milovan Drecun, narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kaže za Danas da ne može ništa da komentariše dok se ne oglasi Ministarstvo odbrane i kaže da li se taj događaj uopšte i desio.

I naše pitanje zašto misli da se ministarstvo i vojska dosad nisu oglasili ostalo je bez odgovora.

„Sve što je trebalo da kažem, rekao sam. Ne mogu da budem glasnogovornik ministarstva“, poručio je Drecun.

Bošković: Nelogično ćutanje Vojske i Ministarstva

Petar Bošković, narodni poslanik Srbije centar i penzionisani oficir Vojske Srbije, za Danas kaže da je nelogično da se povodom ovoga nisu oglasili Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije.

„Vojska vrši patroliranje, a ispod njih dole je put gde se pojavi šest džipova. Dakle, ne šestoro ljudi, nego šest džipova, ako su informacije potpune. Drugo što je potpuno nelogično je da se ne oglasi Generalštab, odnosno Vojska i Ministarstvo“, navodi.

Kao potencijalni razlog neoglašavanja ministarstva i vojske ovaj penzionisani oficir navodi – „eskiviranje odgovornosti“.

Bošković dodaje da se ne zna ni kakva je reakcija bila pripadnika vojske, ni ko je tu bio, kakva je bila procedura i šta su uradili, već je RTS samo objavio da je ranjen jedan pas.

„Nedopustivo je da je takva informacija ovako procurela, a da se vojska ne oglasi. I onda imamo razne spekulacije i nagađanja. Voleo bih da se ponovo ne razvijaju različite teorije, bez zvaničnog saopštenja ministarstva. Ali, imajući u vidu da oni imaju problem sa bazama, da oni imaju problem sa adekvatnim kadrom, svašta je moguće. Jer meni jednostavno nije jasno kako uđe šest automobila, toliko ljudi i šta radi vojska? Pritome, to je tvoja teritorija, nije teritorija Bangladeša. Tako da, mislim da je neadekvatno postupanje bilo vojske u svakom slučaju, ako je bilo tako kao što je objavljeno. Međutim, krajnje je vreme da se vojska oglasi“, navodi.

Bošković ukazuje i da Kosovska policija koja je negirila ove medijske natpise, nije adekvatan sagovornik, već je jedini adekvatan KFOR, zato što sa Vojskom Srbije ima zajedničke patrole u kopnenoj zoni bezbednosti.

„Ako je tako bilo, KFOR mora biti obavešten. Imaju zajedničke patrole, imaju pravo reagovanja, kao naravno i naše jedinice u svakom slučaju“, kaže.

Bošković pod znak pitanja stavlja i sposobnost komandira i kako funkcioniše sistem naređivanja. Imajući u vidu u kakvom je stanju vojska Bošković kaže da se boji da je loša veza baze, komande i generalstva, odnosno da informacije, napominje, očito dugo putuju i u međuvremenu se u tim vezama gube.

„U ovom slučaju, komandir baze, glavni čovek na bazi, samo izveštava pretposavljenom komandatu da je upalo šest džipova i odmah ide reakcije. Bojim se da je ovde bilo da su vojnici zauzeli položali, čekali u rovu neko naređenje za koje je pitanje da li je uopšte stiglo i kako je stiglo“, pojašnjava naš sagovornik.

„VBA nema vremena, „prezauzeti“ su odbranom Ćacilenda“

Ovaj narodni poslanik postavlja i pitanje odgovornosti obaveštajnih struktura Srbije, konkretno Vojno bezbednosne agencije (VBA), za koju kaže da ne radi posao za koji je plaćena i formirana.

„Bitno je da oni slušaju Dijanu Hrku (majku Stefana Hrka koja štrajkuje glađu, prim. Nov) šta priča sa „Vrhovnikom“. Uredno slušaju i moj telefon, i ovaj razgovor sada. Evo pitanje je, gde su dronovi da to snime? Gde je dron sa baze? Gde su ti dronovi? Šta rade? U to se kume Miloradović, pomoćnik čuvenik za razobličavanje svega i svačega (Nenad Miloradović, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, prim. nov). Oni su svi „prezauzeti“ odbranom Ćacilenda, nema VBA vremena da se ovakvim incidentima bavi“, navodi on.

Bošković ocenjuje i da bi ovaj incident „išao na ruku“ predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, jer ostavlja prostor za, kako kaže, klasično spinovanje i skretanje pažnje sa sankcija Naftnoj industriji Srbije.

Kaže da između šefova država „sličnog karaktera“ postoji „sitna politička trgovina“. „Kao što to postoji sa Hrvatima, kada kome treba, jedni drugima pomažu“, smatra on.

Preševski sukob od 1999. do 2001, od tada – sitni incidenti sa šumokradicama

Podsetimo, kopnena zona bezbednosti uspostavljena nakon potpisivanja Kumanovoskog sporazuma 1999. godine, kojim je završen rat na Kosovu i Metohiji. Ovom demilitarizovanom zonom, koja broji pet kilometara duž administrativne linije, od 2005. godine zajednički patroliraju pripadnici Vojske Srbije i KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN i Vojno-tehničkim sporazumom.

Upravo u kopnenoj zoni bezbednosti, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, od 1999. do 2001. godine vodio se oružani sukob, izazvan napadima terorističke „Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe“ na pripadnike srpske tadašnje Vojske Jugoslavije i srpske policije.

Od tada do danas, ukazuje Bošković, dešavali su se sporadični sitni incidenti, u kojima je povod najčešće bila bespravna krađa šuma, ali većih sukoba i incidenata bilo nije.