Foto: S. Č.Non-pejperi nisu nova pojava u diplomatiji, naprotiv. Ustalili su se, u novijoj istoriji, prvo u diplomatiji SAD, a potom i u drugim državama. Ti dokumenti, uglavnom, služe da bi se otvorila diskusija o osetljivim spoljnopolitičkim pitanjima, na način koji ne bi bio “bolan” ni za jednu stranu u procesu, budući da non-pejperi, po prirodi stvari, ne proizvode ni pravne ni političke posledice – objašnjava za Danas Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, značenje i sadržaj nezvaničnih dokumenata koji, pogotovo, u par poslednjih meseci, takoreći uznemiravaju ovdašnju javnost.
S obzirom na činjenicu da je Zapadni Balkan zbog nerešenog kosovskog pitanja kao i situacije u Bosni i Hercegovini, usled secesionističkih težnji entiteta Republike Srpske, odnosno snažnog uticaja Rusije na region, došao u još ozbiljniji fokus EU, non-pejperi ispostavili su se kao vizija budućih okolnosti.
Pre aktuelnog dokumenta koji je navodno predviđao priznanje kosovske nezavisnosti za deset godina, a pre toga potpunu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, odnosno prihvatanje “realnosti” od strane Srbije, pojavio se non-pejper o podeli Bosne, čije autorstvo se pripisivalo višegradskoj grupi, nacionalistički i desničarski nastrojenoj.
– Najčešće ove “ne-papire” kreiraju eksperti za oblast međunarodnih odnosa jedne ili druge strane u sporu, ili stručnjaci koji deluju pri državi ili organizaciji posredniku. Oni se, po pravilu, ne iznose u javnost, jer predstavljaju samo jednu od stepenica u procesu pregovaranja. U poslednjem slučaju, međutim, očigledno je da je non-pejper koji se pojavio u albanskim medijima imao drugačiju i dvojaku funkciju: da se, sa jedne strane, stvori utisak o Kurtiju kao izuzetno veštom političaru koji se izborio za izuzetno velike ustupke Beograda, a da se sa druge strane opipa bilo javnosti u Srbiji povodom eventualnog priznanja Kosova – kaže Bojan Pajtić.
Kako dodaje, ovakav postupak ne smatra se aktom dobre prakse u međunarodnim odnosima i dodatno otežava mogućnost nekakvih održivih dogovora, budući da dodatno urušava poverenje između Beograda i Prištine (ukoliko ga uopšte ima).
– Srpska javnost ne može znati da li je ovaj dokument načinjen u skladu sa dosadašnjim razgovorima predstavnika naše izvršne vlasti (pre svega Vučića) i Kurtija i njegovih saradnika, ili je napisan isključivo u skladu sa ambicijama druge strane, budući da je ceo proces obavijen velom tajne i prikriven od građana naše zemlje. Nezavisno od toga, podizanje atmosfere u medijima da je Vučić učinio nekakvo “junačko delo” time što je odbio non-pejper je karikaturalno, budući da tu vrstu dokumenta može da odbije svaka strana u bilo kom sporu, bez ikakvih posledica. “Ne-papir” ima smisla ukoliko su u njemu sublimirana bar neka od održivih rešenja problema koji se pokušava razrešiti. U ovom slučaju se, očigledno, ne radi o takvom dokumentu. Zato ovaj “ne-papir” i nije ništa drugo nego – mrtvo slovo na papiru – zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
