Foto: FoNet/Zoran Mrđa„Da li će biti jedna ili dve kolone parlamentarnih opozicionih stranaka demokratske orijentacije ne mora biti od primarnog značaja. Važno je da ne propadne ni jedan opozicioni glas“, ističe za Danas Bojan Pajtić, univerziteteski profesor, komentarišući izjavu lidera SSP Dragana Đilasa da organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ možda neće izaći u jednoj koloni.
Đilas je gostujući u Utisku nedelje naveo da za sada nije izvesno da će partije organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ izaći na decembarske izbore u jednoj koloni.
Prema njegovim rečima tema o broju kolona nije najbitnija,a podsetio se po povratku u politiku zalagao za jednu listu u Beogradu 2018. i da je ušao u formiranje Saveza za Srbiju.
„Na loklanim izborima je dobro izaći na jednoj listi jer je to i tehnički lako izvodljivo, dok je za ostale nivoe vlasti važna dobra procena kako da izađe što veći broj ljudi“.
Ocenio je da je suštinski važno da se izađe sa konkretnim idejama i porukama kako će zemlja biti mirna i stabilna.
– Nemojte da potcenjujemo građane da neće izaći. Oni će izaći, ali traže program za Srbiju – naveo je Đilas i dodao da daje reč da niko ni na jednom sastanku nije pokrenuo priču o podeli mandata.
Komentarišući izjavu Đilasa Bojan Pajtić kaže da veruje da u opoziciji promišljaju i na temu da li veća sinergija postoji ukoliko se kolone ukrupnjavaju i ukoliko ih nema više od jedne ili dve, kako na levoj, tako i na desnoj strani opozicionog spektra.
„Forimiranje tri ili više lista bi već, verovatno, bilo previše rizično“, napominje Pajtć.
Mladen Mrdalj, politikolog, međutim smatra da Đilas ne procenjuje, već najavljuje, da opozicija čak ni na lokalnom nivou nije uspela da se ujedini u jednu kolonu, pa na ovaj način pokušava da ublaži razočaranje glasača.
Sa druge strane, kao učesnik raznih borbi za prevlast u opoziciji, Đilas možda i ne brine što opozicija neće izaći jedinstvena, jer ima osnova da procenjuje da je njegova grupacija najjača unutar opozicije, pa samim tim nastavlja da se profiliše kao lider opozicije, njen gravitacioni centar. Uz to, ukoliko organizatori protesta ne idu zajedno, onda manjim partijama preti da ostanu ispod cenzusa, što ih baca u dilemu da li bi, ipak, bilo bolje da idu sa nekim u koaliciju, možda baš sa SSP“, navodi Mrdalj.
Ni Dragomir Anđelković, politički analitičar, nije blagonaklon prema dvoumljenju proevropske opozicije kada su u pitanju izborne kolone.
„Naša opozicija – i kada je prava, a ne pod kontrolom režima – svojim konfuznim postupcima kao da mu pomaže. Vučić je bio poljuljan masovnim protestima i umesto da se oni usmere, kako je bilo najavljeno, da prerastu u pasivni otpor, te tako vlast prisili da ispuni postavljene zahteve, opozicija olako pristaje da izađe na izbore koje će samodržac organizovati na nefer način kao i ranije“, smatra Anđelković.
Uz to, kako navodi, politički činioci koji su pružali podršku protestima, izgleda nisu u stanju da se objedine i na njima nastupe zajednički, kamoli tek da je stvoren još širi opozicioni blok „Za normalnu Srbiju“.
Sve to je višestruki poklon za Vučića, zaključuje Anđelković.
Predstavnici političkih stranaka koje učestvuju u dogovoru nisu tako kritični prema sporom donošenju odluka u redovima opozicije.
Uglavnom iznose stavove za šta se njihove stranke zalažu, ali ne i šta je bolje za pobedu režima.
Đorđe Pavićević, poslanik Zeleno levog fronta i profesir na FPN, kaže za Danas da u opoziciji odavno postoji dilema, koju je i Dragan Đilas izneo, koji je najbolji način da se osvoji najveći broj glasova, što stoji i u dokumentu Dogovor za pobedu.
„Odluka o tome je stvar najbolje procene i istraživanja o tome koja strategija daje najbolje izborne rezultate. Zeleno-levi front smatra da je u ovom trenutku najbolja opcija izlazak na zajedničkoj listi organizatora protesta na svim nivoima, a za ispunjenje zahteva protesta najvažnija je republička lista“, smatra Pavićević.
A Đorđe Stanković, poslanik Narodnog pokreta Srbije, poprilično je optimističan kada je u pitanju izlazak na izbore u jednoj koloni.
„Smatram da je čaša polupuna i da smo na pola puta i blizu cilja da stranke koje organizuju proteste Srbija protiv nasilja izađu zajedno. Naravno, uvek postoje izazovi. Matematika pokazuje da je moguća i veća mobilizacija ako se izađe na drugačiji način, ako se ne izađe u jednoj koloni“, navodi Stanković.
Poručuje i da je najbolje da se sačeka još nekoliko dana do konačne odluke, kako se ne bi stvarao bespotrebni pritisak, „kako bi 17 decembar bio dan pobede, a ne još jedan dan izbora u nizu“, navodi sagovornik Danasa.
Đorđe Miketić poslanik i funkcioner Zajedno-Moramo, napominje da sva istraživanja govore da je jedna lista nužna zbog ozbiljnosti trenutka.
„Možemo da pobedimo Vučićevu listu, da ispunimo zahteve protesta, zaustavimo raspad javnog života i institucija i da pripremimo slobodne izbore , u razumnom roku. Razgovori oko načina izlaska na izbore se vode intenzivno. Moj stav je da ne postoje ni jedne političke i tehničke teme koje ne bi mogle da budu savladene među organizatorima protesta Srbija protiv nasilja“, navodi MIketić.
Prema njegovim rečima jedna lista na izborima, kako parlamentarnim, tako i na beogradskim, a i svim drugima koji će biti održani 17. decembra su jedini ispravan odgovor na stanje u društvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
