Povodom rasprave o srpskim izborima u EP: Ako postoji intervencionizam iz EU, onda može postojati i iz Rusije

Videli smo da je postojala želja i vlasti u Beogradu da se, u slučaju pritisaka za Zapada, i Rusija uključi, podsetio je on i konstatovao da bi time bila poslata poruka: „Ako ćete se vi mešati, da li želite da se i Rusija meša na taj način“.

Velebit je u serijalu Agreman o spoljnoj politici, objasnio da iz EU, generalno, nema dobrih signala prema Srbiji i regionu kada je reč o evropskim integracijama na način kako je to učinjeno prema Ukrajini i nekim drugim zemljama.

To nije dobar signal za Zapadni Balkan i šteti kredibilitetu EU ovde, ukazao je on i primetio da i u dijalogu Beograda i Prištine nedostaje kapaciteta Unije da se na strateški način bavim tim dijalogom.

Nema realnih pomaka na način kako su evropski akteri očekivali, rekao je Velebit i ocenio da se veća pomoć očekuje od Sjedinjenih Država.

Dok SAD one „ne ulete“ na teren, realnih pomaka nema, ocenio je Velebit, ali je dodao da se ovde nekad precenjuje uticaj američke i evropske diplomatije.

Ono što smo sve videli na Kosovu proteklih godina, od kako je Aljbin Kurti na vlasti, nije dobro. Često pričamo o slučaju Banjska, ali ne i o kontekstu u kojem se dogodio, položaju naših ljudi, njihovim ljudskim i religijskim pravima, predočio je Velebit.

On smatra da u Prištini nema namere da se srpska kulturna i religijska baština očuva i navodi da je o takvim tendencijama nedavno govorila i evropska poslanica Viola fon Kramon.

Posle dva meseca boravka u SAD i razgovora sa senatorima i kongresmenima, ali i srpskom dijasporom, Velebitov je glavni utisak da Srbija treba jasno da kaže šta su njeni interesi i šta želi od odnosa sa Vašingtonom.

Kao Pupin inicijativa, mi želimo da doprinesemo približavanju američkih i srpskih interesa i da Srbija bude glavni partner SAD u regionu, istakao je Velebit i podsetio da Srbija ima suficit u IT razmeni sa SAD od milijardu dolara.

Ako izuzmemo istorijski period iz devedesetih godina, Sjedinjene Države na ovim prostorima nisu imale većeg saveznika od Srbije, rekao je Velebit, uveren da postoje mogućnosti da se ojačaraju saradnja i pozicije, uprkos svim izazovima.

Prema njegovom stavu, najava isporuke Kosovu antitenkovskih raketa „Džavelin“ nije dobar signal za odnose Srbije i SAD, zbog čega je potrebno jasnije komunicirati odnose i uvažavati srpske interese.

Američki ambasador u Beogradu Kristfer Hil je našao dobar način za slanje pozitivnih poruka o saradnji, smatra Velebit, uz ocenu da uloga SAD nije da glumi policajca.

Hil je rekao i da Srbi i Amerikanci imaju zajedničku stvar, ne vole da im se govori sta da rade. U srpskom interesu je da se saradnja ojača, a samim tim i pozicija Srbije, kako bi postala „hab“ za američke investicije i inovacije na Balkanu, zaključio je Velebit.