Printskrin Fejsbuk/Zbor ParaćinProteklih nekoliko dana širom Beograda pojavile su se nalepnice sa sloganom “Studenti pobeđuju”. Nije prošlo mnogo vremena kada su osvanule nalepnice “Srbija pobeđuje”, na kojima jasno stoji marketinški pečat vladajuće stranke. Studenti, međutim, ubrzo su ušli u kontra kampanju protiv ove kontra kampanje, napravivši set nalepnica koje one namenjene za širenje poruke Srpske napredne stranke okreće u korist studenata.
Srpska napredna stranka je i ranije kopirala tuđe kampanje ili koristila slogane uklapavši ih u sopstveni narativ. Od “SNS – za našu decu” preko grafita crvene ruke sa podignutim srednjim prstom koja je po izgledu podsećala na “krvavu ruku” – simbol studentskog pokreta pa do slogana “Srbija ne sme da stane” koji se pozivao na parole demonstranata tokom protesta Srbija protiv nasilja, vladajuća stranka je u neku ruku postala poznata po tome.
Studenti su, međutim, odlučili da stvar ne prepuste slučaju i da odgovore na odgovor naprednjaka. Naši sagovornici su složni u oceni da režim, uprkos ogromnim resursima, pati od hroničnog nedostatka ideja. Oni ističu da ovakve akcije vladajuće koalicije vide kao neuspešan i neoriginalan pokušaj da se neutrališe energija studentskog pokreta koji nad režimom ima moralnu i intelektualnu prednost.
View this post on Instagram
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić kaže za Danas da ovo što gledamo nije nova pojava, već ustaljeni obrazac političke komunikacije odlazećeg režima – preuzimanje, razvodnjavanje i instrumentalizacija tuđih poruka kako bi se neutralisao njihov izvorni smisao.
– Kada nemate autentičan narativ, onda pokušavate da „prepakujete“ tuđi, ali bez njegove društvene energije i kredibiliteta – objašnjava.
Razlika između slogana „studenti pobeđuju“ i ovih bledunjavih “agresivnih naprednjačkih kopija” je, prema njegovoj oceni, ogromna. Kako objašnjava, prvi dolazi iz autentičnog društvenog pokreta koji uživa poverenje i nepovratno mobiliše sve više građana odozdo, dok drugi predstavlja uzaludni pokušaj da se ta energija kooptira i prebaci u kontrolisani politički okvir.
Međutim, Gruhonjić ističe da kada režim mora da imitira, to je odavno već znak da je izgubio inicijativu. Drugim rečima, dodaje, ne radi se o ratu nalepnica, već o sukobu između autentičnog društvenog pokreta i očajničkog pokušaja opstanka na vlasti pod svaku cenu.
– A u takvim situacijama, kopija nikada ne može da nadjača original. S jedne strane su studenti i građani koji veruju da ovo društvo može biti bolje. Sa druge strane je mafija koja uzaludno troši silne naše novce ne bi li kupila “ljubav. ”Kako se to završava, videli smo nedavno u susednoj Mađarskoj – zaključuje naš sagovornik.
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jovo Bakić kaže za Danas da je govorio o takvom delanju režima i ranije kao o “majmunisanju”.
– Nemam šta tome da dodam, jer takvo režimsko kopiranje studentskih akcija traje već godinu i po dana. Sve vreme se vodi teška borba protiv bogatih i nasilnih režimskih kriminalaca. Oni imaju pare, naduvane mišiće i oružje, a studenti pamet i nadmoćan duh – poručuje Bakić.
Istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Andrej Ševo kaže za Danas da je rat plakatima, nalepnicama i grafitima na ulicama naših gradova nešto već više puta viđeno, posebno pred izbore. Kako ističe, naprednjačka reakcija na pojavu studentskih nalepnica bila je masovna i trebalo bi da nas podseti da oni itekako raspolažu resursima i da borba neće biti jednostavna.
– To je opomena da su izbori praktično podjednako blizu bez obzira na datum njihovog održavanja jer je kampanja uveliko u toku. Kreativnost je jedini resurs koji naprednjacima nedostaje, a dovitljivi i duhoviti odgovori i izvrtanja izlizanih fraza prelepljivanjem i dopisivanjem efikasan su i ekonomičan način da se na ovakvu uličnu kampanju odgovori – objašnjava Ševo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
