Vučić protiv odluke Šmita: Šta su bonska ovlašćenja 1Kristijan Šmit i Alaksandar Vučić Foto: predednik.rs

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit razgovarao je danas u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a jedna od tema je odluka, u skladu sa bonskim ovlašćenjima, da suspenduje Zakon o nepokretnoj imovini koji se koristi u Republici Srpskoj, sa kojom Vučić nije saglasan.

Vučić je, kako navodi Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije u saopštenju sastanak sa visokim predstavnikom u bosni i hercegovini, izrazio neslaganje sa odlukama Šmita i primenom bonskih ovlašćenja za koje smatra da ne doprinose stabilnosti, navodi se u.

Vučić i Šmit su se saglasili da je očuvanje mira u Bosni i Hercegovini i celom regionu od presudnog značaja za ekonomski napredak Zapadnog Balkana.

Sporni zakon i odluke

Sporni zakon je, praktično, posledica zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske iz decembra prošle godine koje se odnose na blokadu rada institucija BiH i vraćanje nadležnosti tom entitetu.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, inicijator odluka NSRS, juče je izjavio kako zakon o nepokretnoj imovini rs stupa na snagu uprkos smitovoj odluci, ali ćinjenica je da to ne može u skladu Sa dejtonskim sporazumom i tzv. bonskim ovlašćenjima.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit upotrebio je bonska ovlašćenja. Šmit je suspendovao Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti entiteta Republika Srpska.

„Obustavio sam primenu zakona do oduke Ustavnog suda. Danas proširujem  i zabranu raspolaganja državnom imovinom. Ovom odlukom samo BiH može raspolagati državnom imovinom, odnosno raspoređivati vlasništvo nad državnom imovinom“, rekao je Šmit koji je primenio bonska ovlascenja ohr.

Kako je objasnio, to ne znači da nepokretna imovina ne treba da se raspodeli između entiteta i drugih nivoa vlasti u BiH, ali pitanje državne imovine ne može se rešiti jednostranim merama, već samo odlukama u parlamentu BiH”.

Šmit je građanima poručio kako njegova odluka ne umanjuje status tog entiteta odnosno da oba entiteta imaju svoje mesto u Dejtonskom sporazumu.

Druga njegova odluka odnosi se Izmene i dopune Zakona o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine. Izmenjena su tri člana Zakona čime je Šmit sprečio entitete ili bilo koji drugi organ da raspolaže državnom imovinom do „stupanja na snagu zakona na državnom nivou kojim se uređuju prava vlasništva i upravljanja državnom imovinom, a koji bi usvojila Parlamentarna skupština BiH, odnosno sve dok visoki predstavnik ne odluči drukčije“.

Privremena suspenzija važi dok Ustavni sud BiH ne donese odluku o ne/ustavnosti Zakonu koja je juče zatražilo šest delegata iz Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine , kako vjavlja Radio Slobodna Evropa u tekstu ustavni sud zakon drzavna imovina bosna hercegovina.

Dejtonski mirovni sporazum

Predsednik Srbije, koja je glavni sukcesor (naslednik) međunarodnih obaveza Savezne Republike Jugoslavije, supotpisnice Dejtonskog sporazuma, ispravna je adresa Kristijana Šmita za razgovor o BiH.

Tim dokumentom, potpisanim u Jelisjeskoj palati 14. decembra 1995, kako se može pročitati u podsećanju potpisan dejtonski sporazum Bosna i Hercegovina je ustrojena kao država.

Sporazum su potpisali su predsednici Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević.

Poznat je kao „dejtoski“ zato što je postignut i parafiran 21. novembra 1995. u američkom gradu Dejtonu, posle tronedeljnih pregovora u kojima su učestvovali predsednici BiH, Srbije i Hrvatske.

Sporazum se sastoji od 11 aneksa, među kojima je i Aneks 4 – Ustav Bosne i Hercegovine.

Njime je potvrđen suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost Bosne i Hercegovine kao države. Određeno je da se BiH sastoji od dva entiteta, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, i da je čine konstitutivni narodi, Bošnjaci, Hrvati i Srbi, zajedno sa ostalima.

Propisane su nadležnosti BiH i entiteta, kao i odnosi između institucija BiH, ali i način izmene Ustava BiH.

Ustavljena je i funkcija Veća za implementaciju mira u BiH (PIC), kao i pozicija poznata kao Visoki predstavnik, što je funkcija koju obavlja Kristijan Šmit.

Dve godine kasnije – bonska ovlašćenja

Na sastanku u Bonu decembra 1997. godine, visokom predstavniku u BiH Veće je dalo mogućnost korišćenja bonskih ovlaštenja.

Razrađujući Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim su definisana ovlašćenja Visokog predstavnika, Veće mu je omogućilo da smeni sa dužnosti javne zvaničnike koji krše zakonski preuzete obaveze i Dejtonski mirovni sporazum, te nametne ključne zakone ukoliko ih ne usvoje zakonodavna tela BiH i suspenduje zakone koji nisu u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

Ova ovlašćenja Visoki predstavnik koristi da: donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, donosi zakone i njihove izmene i dopune, smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu..

Takođe, Visoki predstavnik može da posegne za ovim ovlašćenjima da bi obezbedio sprovođenje Mirovnog sporazuma širom Bosne i Hercegovine i njenih entiteta i neometan rad zajedničkih institucija.

Takve mere mogu da uključe akcije protiv državnih službenika i funkcionera koji neopravdano izostaju sa sastanaka ili za koje visoki predstavnik smatra da krše pravne obaveze preuzete Dejtonskim, odnosno Mirovnim sporazumom ili uslove njegovog sprovođenja.

Pravnici, meeđutim, smatraju kako Visoki predstavnik ni po Bonskoj deklaraciji ne može da donosi zakone već samo odluke privremenog karaktera i to iz nadležnosti Predsedništva i Saveta ministara, kako izričito piše. Svaka deklaracija je politički i neobavezujući akt, a ne pravni akt, i ne može biti pravni osnov za delovanje visokog predstavnika već to može biti samo Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Tačnije, Veće za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini je visokom predstavniku u BiH dalo mogućnost korišćenja bonskih ovlašćenja da smeni sa dužnosti javne zvaničnike koji krše zakonski preuzete obaveze i Dejtonski mirovni sporazum, te da, kada to smatra neophodnim, nametne ključne zakone ukoliko ih ne usvoje zakonodavna tela BiH.

Kancelarija Visokog predstavnika BiH (OHR) je od 1997. do 2012. godine, zahvaljujući ovim ovlašćenjima, nametnula oko 900 različitih odluka.

Incko i Šmit

Prethodni i najdugovečniji na položaju Visoki predstavnik Valentin Incko nije koristio bonska ovlašćenja, izuzev kada je jula prošle godine zabranio negiranje genocida, nakon čega su političari iz RS počeli sa blokadom rada državnih institucija.

Incko je tu odluku doneo neposredno pre podnošenja ostavke.

I Inckov naslednik, aktuelni OHR Kristijan Šmit se od postavljenja do pre dva dana uzdržavao od tog nepopularnog načina uređivanja odnosa i BiH.

Sam Incko je objasnio, na pitanje zašto ne koristi bonska ovlaštenja, kako ne postoji klima u međunarodnoj zajednici za to, ali i da je prošlo vreme nametanja nekih odluka sa strane. U duhu diplomate, objavio je Radio Slobodna Evropa u tekstu bonske ovlasti bih, Incko je govorio da su građani ti koji na izborima imaju ovlašćenja da ocenjuju, pa i smenjuju domaće političare, koji takođe moraju preuzeti veću odgovornost za stanje u zemlji.

Sličnu poziciju zauzeo je i Šmit, čiji status ne priznaje Republika Srpska, ali još važnije Ruska federacija, kao slačna članica Saveta bezbednosti UN.

U takvoj atmosferi međusobnog nepoverenja i stalne krize u BiH, Skupština Republike Srspke donela je prošlog novembra četiri sporne odluke, od kojih je jedna pretočena i u Zakon koji je Šmit suspendovao.

Posle današnjeg sastanka sa Alaksandrom Vučićem, biće jasnije da li je Visoki predstavnik u pravu kad kaže da nije dodik dragi bog pogresno misli da se oko njega vrti celi svet., kao i da dodik ne treba da vodi politiku kao parni valjak treba stati kada sudija svira-kraj.

Zaključci Skupštine RS

Narodna skupština Republike Srpske (RS) 10. decembra 2021. usvojila je informacije o „prenosu nadležnosti sa BiH na nivo Republike Srpske“, u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti. Usvojena je i Deklaracija o ustavnim principima RS, koja zadužuje institucije RS da sastave ustav po kojem bi Banjaluka bila glavni grad entiteta, a Pale, nedaleko od Sarajeva, prestonica.

U Deklaraciji se precizira da su „svi zakoni koje je nametao visoki predstavnik neustavni“. Prethodno, 20. oktobra Skupština je donela Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji predviđa osnivanje entitetske agencije za lijekove, koja od 2009. godine deluje na državnom nivou.

Prema Ustavu BiH, entiteti ne mogu samostalno vraćati nadležnosti koje su u proteklom periodu prenesene na državu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.