Građani Srbije izlaze na parlamentarne izbore, desete od uvođenja višestranačja, a sedme vanredne. Izbori su raspisani 29. januara, kampanja je bila najkraća moguća, 45 dana, a učestvuje 19 izbornih lista sa ukupno 3.065 kandidata za 250 poslaničkih mesta, o kojima odlučuje ukupno 6.767.324 punoletnih građana upisanih u birački spisak.
Organizovano je 8.262 biračkih mesta, od kojih je 35 u inostranstvu. U Velikoj Britaniji i SAD glasalo se 15. marta od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu, dok će se u preostalih 18 zemalja, među kojima su Austrija, BiH, Italija, Makedonija, Rusija, Nemačka, Slovenija, Turska, Hrvatska, Crna Gora, UAE, glasa kada i u Srbiji.
Glasanje traje od 7 do 20 sati. Ipak, biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja biće omogućeno da glasaju. U navedenom periodu svako biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno. Na biračkom mestu i na 50 metara od njega zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala, kao i korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava komunikacije.
Svaki birač glasa lično, tajno i samo jednom, na overenim glasačkim listićima, koji će biti formata A4 i svetloplave boje. Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu. Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste.
Pod brojem jedan je koalicija okupljena oko SNS, druga koalicija SPS-PUPS-JS, treća je DSS, LDP četvrta, SVM peti, SRS šesta, a URS sedmi. Pod rednim brojem osam je lista DS, devete su Dveri, deseta SDA, jedanaesta koalicija NDS-LSV-ZZS, a 12. „Treća Srbija“. Pod brojem 13 je Crnogorska partija, 14. je „Lista nacionalnih zajednica“, pod brojem 15 „Dosta je bilo“, 16. RDS – SDS, 17. „Patriotski front“, 18. Ruska stranka i 19. po redu je albanska PDP.
Republička izborna komisija objaviće konačne rezultate u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, odnosno do četvrtka, 20. marta, u 20 časova. Do tada, RIK će objavljivati preliminarne rezultate.
Pri prosečnom odzivu (oko četiri miliona), za jedno poslaničko mesto potrebno je između 14.000 i 16.000 glasova, a za prelazak cenzusa oko 250.000 glasova.
Skupština treba da bude konstituisana u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
Tišina
Izborna tišina ne postoji u većini zemalja EU, kao ni u SAD i Rusiji, ali je imaju sve zemlje u okruženju. Najdužu izbornu tišinu u regionu imaju Srbija, Rumunija i Grčka – počinje 48 sati uoči dana za glasanje i traje do zatvaranja birališta. S druge strane, u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj i Mađarskoj predizborno ćutanje počinje 24 sata pre početka izbornog dana. U BiH izborna tišina traje još kraće jer počinje tačno 24 sata pre otvaranja birališta i traje do njihovog zatvaranja.
Posmatrači
Parlamentarne izbore pratiće domaći i strani posmatrači. Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je jedina domaća organizacija koja je od RIK tražila i dobila akreditaciju. Međunarodnih posmatrača biće mnogo više – dolaze iz OEBS, Saveta Evrope, Ruske Federacije, Zajednice nezavisnih država, Albanije, kao i iz ambasada Velike Britanije, SAD i Bugarske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
