Šta sagovornici Danasa kažu na to što Ana Brnabić „iz Jovankine vile“ poručuje da je privatna svojina svetinja?

Iako je maltene ponovila reči predsednika Srbije, deo javnosti ostao je zatečen njenim insistiranjem na poštovanju privatne svojine a protiv nacionalizacije budući da već godinama živi u takozvanoj Jovankinoj vili na Dedinju, koja je prema pisanju Nove, sagrađena je 1932. za trgovca engleskim štofovima Čedomira Petrovića, koji je posle Drugog svetskog rata proglašen za narodnog neprijatelja i streljan, a vila mu je oduzeta.

Vila “Bor”, u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, rekonstruisana je i data na korišćenje Brnabić u vreme kada je bila predsednica Vlade. Kada je Brnabić otišla sa te funkcije u parlament, vila gubi status rezidencije i postaje reprezentativna zgrada za boravak predsednika Narodne skupštine.

Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog ustanka, za Danas pita ako je privatna svojina svetinja šta traži Ana Brnabić u tuđoj kući.

– Ta sirota žena sa Dedinja koja se godinama zlopati kao podstanaka u Jovakinoj vili i brčka u bazenu, živi u staroj kući koja ima status zaštićenog kulturnog dobra na čekanju. Tu vilu je Zavod za zaštitu spomenika kulture označio kao kulturno dobro i bilo bi lepo da u tom kulturnom dobru, kad se već useliš tako što ga otmeš i mišliš da je normalno da živiš u tuđem, živi neko kulturan a ne Ana Brnabić – navodi on za Danas.

I dodaje da Brnabić ima dovojno svojih kavadrata da u njima živi, a ne u vili sa bazenom dok narod gladuje.

– Sve je to ogledalo užasa u kojem živimo. Na Dedinju su svi naši problemi. Tamo su bogarataši i zato ljudi na ulici traže pravdu. Sve dok su tamo kumovi, Ana Brnabić i oni koji su se napljačkali svega ovde neće biti bolje. Zato kuc-kuc na vrata pa da vidmo odakle vam to što imate. To će da se dogodi ovde – najavljuje Jovanović.

Toma Fila, član Predsedništva SPS, pak navodi za Danas da Jovanka Broz nije stanovala u nacionalizovanoj zgradi.

– Ja sam za nacionalizaciju. Rusi su imali dovoljno vremena da nađu kupca. Nije Jovanka stanovala u nacionalizovanoj zgradi, već u zgradi koja je bila kupljena od vlasnika. Zato nisam razumeo zašto se nije ulagalo u tu kuću do pojave Brnabić – pita Fila.

Goran Ješić, osnivač pokreta Solidarnost, za Danas kaže da će vlast upravo i nacionalizovati NIS što je u interesu Gasproma, zato i ova drama.

– Ono što država Srbija treba da uradi je apsolutno isto što su uradili Nemci sa istim kompanijama, po posebnom zakonu preuzeti sav menadžment, akcije su već zamrznute, i tražiti u transparentnom postupku novog partnera. Nacionalizacija znači da će Gasprom ipak na kraju naplatiti svoj deo i biti amnestiran od kriminalnih aktivnosti poslednjih 15 godina od nezakonite ekspliataciie pa do nesavesnog upravljanja zajedničkom firmom. Samo prepisati od Nemačke i to je to – predlaže Ješić.

Branko Pavlović, narodni poslanik „Mi glas iz naroda“, misli potpuno drugačije.

– Privatna svojina se može i oduzeti i ograničiti po Ustavu Srbije. Nacionalizacija ne dolazi u obzir zato što bi to bilo potčinjavanje napadu SAD na Srbiju zahtevom da se menja vlasnička struktura. A pod tim uslovima nacionalizacija je bi bila i protivustavna – kaže on za Danas.

Dok sociolog Jovo Bakić ukazuje na to da je veliki problem što su prethodne vlasti i ovaj režim otuđili porodičnu srebrninu i prodali je u bescenje.

– Strateški resursi bi morali da budu u javnoj svojini. U tom smislu, problem je kada javna svojina za političare nije svetinja, a privatna jeste, jer tada imate bogate retke pojedince, a siromašno društvo – zaključuje Bakić.