– Borislav Stefanović i Saša Radulović će možda sada shvatiti poruku koju su „beli listići“ 2012. poslali Demokratskoj stranci a koja glasi da birači demokrata imaju način da ne moraju da glasaju za DS, ako nemaju za koga drugog, kaže za Danas Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji, i poznata građanska aktivistkinja. Odgovarajući na pitanje Danasa da li je moguće da opet budu aktuelni „beli listići“ kao u kampanji 2012, Turajlićeva kaže da su prema njenom ubeđenju neki ljudi iz demokratskog bloka shvatili šta je tada bila poruka i dodaje da ona nije zagovornik da se ne glasa na izborima.

– Uopšte nisam zagovornik „belih listića“. Prosto mislim da na izborima mora da se učestvuje, prema tome ako čovek ne zna za koga bi glasao, onda ne glasa ni za koga. Razlog zašto ja nisam ni za koga glasala 2012. godine je vrlo jednostavan. Prvenstveno zato što su na sceni bile stranke za koje nisam mogla glasati, za SPS, SNS ili radikale, kako god se zovu, po meni ne može glasati niko ko je u ovoj zemlji preživeo devedesete. Tog momenta za DS ja nisam mogla da glasam, zato što je DS uništavala ovu zemlju i na sve moje pokušaje da razgovaram sa rukovodstvom te stranke, dobijala sam isti odgovor, koji glasi: valja li, ne valja li, ti moraš da glasaš za nas. E, pa ne moram! Mislim da je bilo neophodno da se DS-u od strane njenih glasača pošalje poruka da ne može da se ponaša bahato i neodgovorno kako želi, a da mi zbog toga što nemamo za koga drugog, glasamo za njih. Ta poruka je poslata, pametni ljudi su je shvatili, neki drugi je nisu shvatili, kaže Turajlićeva.

„Sad je na ljudima da procene da li je neko iz demokratskog bloka razumeo tu poruku, po mom ubeđenju neki jesu, neki nisu i imamo neke nove opcije, tipa Radulovića, Borka Stefanovića i prema kojima ta poruka nikada nije ni bila upućena jer nisu bili tu, pa videćemo. Ljudi će sami morati da razmisle da li imaju ili nemaju za koga da glasaju“, zaključuje ona, odgovarajući na pitanje Danasa.

Turajlićeva je inače bila jedan od govornika na debati „Može li bez partije“ o partijskom uticaju na zapošljavanje u visokom obrazovanju, u organizaciji Instituta za evropske poslove.

Naim Leo Beširi iz ovog Instituta osvrnuo se na izveštaj EK u kome se navodi da je obrazovni sistem u Srbiji neefikasan, infrastruktura obrazovnih institucija nerazvijena, a dotacije države su ogromne. To, smatra on, vodi zaključku da glavni problem nije novac, i da bi Srbija morala da unapredi svoje politike, koje se odnose na ljudski kapital.