Preti li nam beloruski scenario ako se studenti i opozicija ne dogovore?

Ali, bez društvenog dogovora svih koji žele promenu vlasti i njegovog poštovanja aktuelna vlast može da preživi i gurne Srbiju ka beloruskom scenariju. U smutnim vremenima ljudima su neophodni jasni odgovori, koje mogu ponuditi samo ozbiljni, kredibilni ljudi – od karijera, ugleda i integriteta, kažu, između ostalog, sagovornici Danasa komentarišući mogućnost približavanja studenata u blokadi i opozicije u Srbiji.

Nakon 10 meseci protesta odnos studenata u blokadi sa predstavnicima opozicije nije se promenio. Nema ga, jer se studenti klone svake vrste, bar javnih, dogovora i koordinacije sa ostalim oponentima režima koji s vremena na vreme pokušavaju da skrenu pažnju na sebe i na važnost uspostavljanja kontakta.

Poslednja je to učinila kopredsednica ZLF Biljana Đorđević koja kaže da se „svakim danom u kome nema koordinacije kupuje vreme režimu“.

Prema njenim rečima, postoje akteri koji pozivaju na koordinaciju, a najvažniji akter, jer je sav fokus je na njemu jer vodi ovu društvenu promenu, studentski pokret se oglušuje o te pozive.

„Činjenica je da su se ograđivali od politike, ali su izabrali da se bave politikom. Ja sam rekla nešto što je činjenica, da postoji ta koordinacija, za to bi se znalo. Insistira se, neki ljudi traže od studenata da objave svoju listu, ja to ne bih tražila, ali je problem sa kim vi razgovarate i s kim se koordinišete. U njihovoj strukturi nema predstavnika, nema jedne adrese kojoj pišete“, kaže ona.

I dodaje da ako imaju neke zahteve od drugih aktera u antirežimskom frontu, misli da bi o tome trebalo da se razgovara i dogovara i da se vide najbolji načini da se to postigne.

Iako njeni argumeti za deo javnosti možda deluju razumno i pošteno, do takvog razgovora još nije došlo. Zato je pitanje da li je razgovor moguć i može li se bar postići saglasnost i, što je važnije poštovanje, dogovora o nenapadanju tokom izborne kampanje, ili će studenti i opozicija ostati na suprotnim stranama.

Sociolog Ivan Živkov podseća da od 15. marta svedočimo kontraofanzivi režima zato što se tog dana pokazalo da najveći antirežimski skup u istoriji Srbije nije imao adekvatnu političku artikulaciju. Što se ni do danas nije promenilo, konstatuje.

Prema njegovim rečima, režim se raspada iznutra, potpuno je truo, pravi grešku za greškom, sve ogoljenije pokazuje svoj antidemokratski i nasilnički karakter, a konačno je uzdrman i spolja kritičkim izveštajima svetskih medija o dešavanjima u Srbiji i nedvosmislenim kritikama sve većeg broja uticajnih političkih krugova u Evropskoj uniji.

– U takvoj situaciji, jedino što nedostaje za njegov poraz je društveni dogovor svih koji žele promenu vlasti, pre svega pobunjenih studenata i proevropske opozicije. Bez tog dogovora i njegovog poštovanja aktuelna vlast može da preživi i gurne Srbiju ka beloruskom scenariju. To bi značilo da ćemo svi koji smo režim kritikovali i protivili mu se sahranjivati svoje bližnje s lancima na rukama i nogama ili ćemo i sami biti u kovčezima – opisuje.

Na pitanje da li mu taj dogovor deluje realno u ovom trenutku uzuimajući u obzir ponašanje i stavove studenata i opozicije, odgovara da ne.

– Trenutno mi ne deluje realno, ali se sećam da je i godinu dana pre pada Miloševića opozicija odavala utisak raznih slabosti i nejedinstva do nivoa netrpeljivosti. Ako bude pameti i dobronamernosti, trenutno stanje će se prevazići – kaže Živkov.

Dok novnarka Jovana Gligorijević smatra da je situacija u kojoj smo nova i bez presedana, kako u našoj, tako i u istoriji drugih zemalja.

– Odsustvo koordinacije između studenata i opozicije sasvim sigurno usporava na putu do vanrednih izbora. Ne verujem da je to kupovina vremena za vlast jer nema više načina da se oni konsoliduju. Mogu privremeno i povremeno da budu u nekoj ofanzivi, ali ne mogu da se vrate na staro – kaže ona za Danas.

Kada je reč o odnosu studenata i opozicije, navodi da može samo da se nada da će do neke vrste koordinacije, razumevanja i minimuma koordinacije doći, jer misli da je to neophodno.

S druge strane, pisac i istoričar umetnosti Novi Nebojša Milenković, misli da opozicija može samo da šteti u bilo kojoj formi i obliku.

Prema njegovim rečima, veći je problem difuznost i elementarna nestrukturiranost studentskog pokreta.

On predlaže da možda treba razmisliti o nekim portparolima, radnoj grupi ili bilo kakvoj organizacionoj formi i obliku kojim bi se u ime studentskog pokreta počelo komunicirati s građanima i medijima načinom kojim se ne bi proizvodile nedoumice i ostavljao prostor za štetna sumnjičenja i iz njih proizilazeće teorije zavere.

Milenković je zagovornik ideje da bi bilo korisno da se sa buduće studentske liste obznani desetak imena, neke vrste ekspertske Vlade u senci, s ličnostima od ugledima i već dokazanim borcima za javno dobro.

– U smutnim vremenima ljudima su neophodni jasni odgovori, koje mogu ponuditi samo ozbiljni, kredibilni ljudi – od karijera, ugleda i integriteta. Na primer, umesto besmislenih lomparanja o srpskom integralizmu i sličnim glupostima – studenti bi morali da se vrate na početne pozicije i nastave da insistiraju na potrebi da živimo u državi i društvu gde će institucije raditi svoj posao i gde više neće moći nekažnjeno da se laže, da se krade i da se ubija – navodi on.

Kada je reč o opoziciji, kaže da se praktično samoukinula.

– Njeni pokušaji da se vrati na scenu potkopavanjem studentskog pokreta, mizerno su i jadno držanje za mandate – kao jedinu vrednost u koju aktuelni opozicioni političari istinski prepoznaju. Dakle, umesto da se bave studentima – “opozicionari” bi se mogli pozabaviti kadrovima, programima, novom političkom etikom i, pre svega, novom i drugačijom političkom retorikom. Ovako, oni nisu rešenje – već deo problema koji ovo društvo drži zarobljenim, daveći ga i gušieći decenijama unazad – zaključuje Milenković.