Da li studenti i opozicija razgovaraju o zajedničkom izbornom štabu?

Od studenata Beogradskog univerziteta, Danas je dobio odgovor da nije bilo reči o takvim pregovorima i da takav predlog nije formalno podržan, a iz Zeleno-levog fronta odbili su da komentarišu ove navode i spekulacije. Iz stranke Srbija centar SRCE odgovorili su, takođe, da nemaju nikakva saznanja o ovim pregovorima.

Podsetimo, sa jedne strane je deo opozicije koji čine Zeleno-levi front i Demokratska stranka koji su do sada pokazali spremnost da pruže punu podršku studentskoj listi i da sami ne učestvuju u izbornoj trci, nalik mađarskom scenariju u kome je smenjena vlast Viktora Orbana.

Sa druge strane, proevropski blok okupljen oko Stranke slobode i pravde, kao i desni blok okupljen oko Novog DSS-a, jasno poručuju da nameravaju da učestvuju na izborima i smatraju da u budućem parlamentu mora postojati mesto za formalne opozicione stranke, ali da su spremni i na saradnju sa drugima u smenjivanju SNS vlasti.

Eventualni scenario o zajedničkom izbornom štabu podseća na situacije sa nedavnih lokalnih izbora, gde su u pojedinim mestima gradski i opštinski odbori raznih opozicionih stranaka odlučili da ne izlaze sa sopstvenim listama, već su stali iza studenata i ustupili im svoja stalna mesta u biračkim odborima kako bi im pomogli u kontroli samog izbornog procesa i u verifikovanju rezultata glasanja.

Lider Novog DSS-a Miloš Jovanović kaže za Danas da ne zna ništa o tome da li su sada pokrenuti pregovori studenata i opozicije budući da se parlamentarni izbori očekuju, prema najavama, uskoro.

“Mi kao Autentična desnica, odnosno Novi DSS i Monarhisti uveliko završavamo poslednje pripreme za samu kampanju, među koje spada i formiranje izbornog štaba i finalizacija plana kampanje”, poručuje, dodajući da su svakako spremni da sarađuju sa svim ostalim opozicionim akterima kada je reč o kontroli izbornog procesa.

A Roland Šipoš, GG Mladi Kula, odnosno liste „Glas mladih opštine Kula“, kaže da ne postoje pregovori o formiranju zajedničkog izbornog štaba studentske liste i opozicije.

“Ono što je tačno jeste da će deo opozicije koji podržava studentsku listu ustupiti svoja mesta u stalnim biračkim odborima, dok će studentska lista imati dovoljan broj kontrolora da pokrije sve biračke odbore na terenu. To znači da će kontrolu izbornog procesa u praksi vršiti sama studentska lista, a ne da je reč o nekom zajedničkom štabu”, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u pitanju je model koji je već primenjen na lokalnim izborima, pa tako i u Kuli, deo opozicije koji podržava studentsku listu ustupio je mesta u biračkim odborima, dok je kontrolu na terenu vršila studentska lista.

“Taj model se pokazao dobrim jer se uspostavlja jedan kanal komunikacije, protok informacija je bolji, a i reakcija na eventualne probleme je brža”, zaključuje Šipoš.

Podsetimo, predlozi koji su bili u opticaju ranije, zasnivali su se na pravljenju tehničke koalicije pre izbora, koja bi nakon glasanja prerasla u političku, između studentske i opozicione liste. Praktično, formirao bi se zajednički koordinacioni tim ili štab, sastavljen od predstavnika obe strane, koji bi usmeravao aktivnosti i donosio ključne odluke, dok bi na izbore studenti i opozicija išli na različitim listama.

Između tih lista bila bi posle glasanja moguća postizborna, odnosno politička koalicija, i podrazumeva se da ne bi bilo nikakvih međusobnih napada tokom kampanje.

Nedavno objavljeno istraživanje nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) pokazalo je da među opredeljenim biračima, kojih ima oko 70 odsto, u ovom trenutku bi na parlamentarnim izborima za Studentsku listu glasalo 44,9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku (SNS) glasalo 35,7 odsto, a za Socijalističku partiju Srbije (SPS) 3,8 odsto.

Ostali politički akteri, kako su objavili, samostalno ne prelaze izborni prag.