Šta znači odluka Švedske da obustavi podršku delu državnih institucija u Srbiji?

Vlada Švedske je odlučila da „prilagodi podršku“ Srbiji u okviru Strategije za reformsko partnerstvo Švedske sa Zapadnim Balkanom i Turskom. Ova odluka podrazumeva da se delovi podrške državnim institucijama u Srbiji obustavljaju i da će se podrška u većoj meri usmeriti na jačanje civilnog društva.

– Razvoj u Srbiji ide u pogrešnom pravcu. To se odnosi na sve, od rastuće korupcije do nepoštovanja principa vladavine prava. Zemlje ne mogu očekivati švedsku podršku ako ne sprovode reforme i razvoj koje očekujemo. Zato sada uvodimo ove promene – rekao je švedski ministar za razvojnu pomoć i spoljnu trgovinu Benjamin Dousa.

Švedska Vlada navodi da već duže vreme primećuje nedostatak reformske volje srpske vlade, i to se posebno odnosi na sprovođenje principa vladavine prava, borbu protiv korupcije i zaštitu osnovnih sloboda i prava, kao što su sloboda izražavanja i sloboda medija.

– Imajući to u vidu, vlada je odlučila da preispita podršku Srbiji, u skladu sa principima proširenja Evropske unije zasnovanog na zaslugama. To znači da se zemlje koje napreduju i pokazuju volju za reformama nagrađuju, dok se podrška može smanjiti ili zamrznuti za zemlje koje ne poštuju osnovna prava ili zaostaju u demokratskom razvoju. Vlada je zato odlučila da obustavi određene oblike podrške srpskoj državi i da sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva – saopštili su.

Uzimajući u obzir da objavljeni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije beleži najgori rezultat u poslednjih deset godina, navodeći da Srbija nazaduje u gotovo svim ključnim oblastima, jasno je da i sama Evropska unija u pitanje stavlja rešenost Srbije da ostane na putu evrointegracija.

Najdirektniji vid “sankcija” za zemlju koja nazaduje ili ne ispunjava kriterijume iz Reformske agende je ukidanje sredstava iz Plana za rasta, te se postavlja pitanje da li je Švedska ovom odlukom dala signal drugim zemljama članicama da i one postupe na isti način.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže za danas da odluka Švedske da suspenduje deo pomoći državnim institucijama Srbije zbog korupcije i nazadovanja reformi nije izolovan slučaj, već signal upozorenja i drugim članicama EU da preispitaju način na koji sarađuju sa Beogradom.

– Kada se to stavi u kontekst ovogodišnjeg Izveštaja Evropske komisije, koji čak 26 puta beleži “nema napretka” i dva puta “nazadovanje”, slika postaje jasna, Srbija sve teže opravdava status zemlje kandidata koja ozbiljno radi na evropskim vrednostima. Ako se trend ne promeni, moguće je da će i druge članice slediti švedski primer, čime bi finansijska podrška iz Plana za rast i IPA fondova postala uslovljenija nego ikada – objašnjava.

Takav razvoj događaja, prema njegovim rečima, direktno bi ugrozio i velike projekte koje vlast koristi kao dokaz međunarodnog kredibiliteta, među njima i specijalizovana izložba EXPO 2027 u Beogradu.

On podseća da EU investitori i partneri već pažljivo prate stanje u oblasti vladavine prava i korupcije,iz razloga što niko ne želi da mu ime stoji uz događaj koji postaje politički, a ne razvojni simbol.

– Ukoliko dođe do lančane reakcije poput švedske odluke, deo finansija i podrške mogao bi biti povučen, a to bi ozbiljno potkopalo ne samo pripreme za EXPO, već i poverenje u sposobnost Srbije da transparentno upravlja međunarodnim projektima – kaže.

Beširi navodi da predsednik Aleksandar Vučić, svakako, neće sedeti skrštenih ruku, posećajući da je i ranije na spoljnopolitički pritisak odgovarao novim aranžmanima sa zemljama članicama EU, bilo kroz kupovinu vojne opreme, infrastrukturnih projekata ili druge komercijalne ugovore koji treba da „omekšaju“ političke stavove.

– Moguće je da ćemo i krajem godine videti slične poteze, svojevrsnu novogodišnju kupovinu podrške, kako bi se sprečio domino efekat kritika i zadržala slika stabilnosti. Ali ako se suštinski problemi korupcije i pravne nesigurnosti ne reše, a protesti nastave, ni takvi pokušaji neće trajno sprečiti eroziju poverenja ni unutar EU, ni među sopstvenim građanima – zaključuje.

Izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović ocenjuje da odluka Švedske da obustavi podršku Srbiji nije izolovan gest, već ozbiljno upozorenje koje dolazi u paketu sa izvestajem Evropske komisije u kom se jasno konstatuje nazadovanje Srbije u oblastima demokratije, slobode medija, vladavine prava i borbe protiv korupcije. Ako se takav trend nastavi, on upozorava da je potpuno realno da i druge zemlje članice EU postave pitanje ograničavanja finansijske podrške, a u krajnjoj instanci i zamrzavanja pristupnih pregovora.

– Važno je naglasiti da to nije kazna građanima Srbije, već poruka rezimu Aleksandra Vucica da je model koncentrisane političke moći i zarobljenih institucija nespojiv sa evropskim putem Srbije. Mehanizmi iz plana za rast i pristupnih fondova EU vrlo su jasni: kada se beleži nazadovanje u nezavisnom pravosuđu, slobodi medija i borbi protiv korupcije, sredstva se obustavljaju. Tacka. Vucic nas je doveo upravo u tu zonu rizika – kaže Božović.

On ističe da ovo takođe otvara veoma ozbiljno političko pitanje, dodajući da “u svakoj demokratskoj zemlji”, posle ovakvog izveštaja vlada raspisuje izbore i traži novi legitimitet.

– Umesto toga, rezim pokušava da relativizuje izvestaj EK. Ali poruka iz Brisela sada je potpuno jasna: Vucicev rezim nema podrsku EU i produzetak ovog rezima na vlasti znaci izolaciju Srbije – poručuje.

Božović podvlači da se ne radi se o tome da je EU “završila sa Srbijom”, već da je završila sa idejom da je moguće istovremeno voditi proruski, autoritaran model vlasti i tvrditi da se ide ka članstvu, dodajući da je evropski put pitanje načina vladavine.

– Ako želimo Evropu, onda moramo imati institucije jače od pojedinca, medije slobodne od političkih centara moći i pravosuđe koje radi nezavisno, a ne po nalogu rezima. Zato je ovo trenutak za opoziciju koja će ponuditi evropsku perspektivu Srbije kao alternativu antievropskoj vlasti – zaključuje.