Posledice Izveštaja EK: Moguća finansijska kazna iz Brisela i još oštrije mere ako ne bude pomaka u dve ključne oblasti

Ovaj izveštaj Evropske komisije služi kao smernica za procenu koliko je zemlja napredovala u procesu pristupanja EU. Na osnovu njega donose se odluke o otvaranju ili zatvaranju pregovaračkih poglavlja. U slučaju Srbije, već duže vreme nema značajnog pomaka u tom procesu.

Ton i jezik dokumenta jasno sugerišu duboku zabrinutost zbog sve autoritarnijih tendencija u zemlji, a za razliku do ranijih izveštaja primetno je da Brisel, ovog puta, nije davao značaj manjim pomacima koji ne podrazumevaju suštinske reforme.

Od izbora i pravosuđa, preko borbe protiv korupcije, do slobode medija i institucionalne nezavisnosti, Srbija je zabeležila najniže ocene u poslednjoj deceniji. Komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da anti-EU retorika koju potpiruje vlast nije nešto što se može tolerisati.

Naši sagovornici smatraju da je izveštaj ozbiljno upozorenje, da je za nazadovanje odgovorna srpska vlast, napominjući da su neophodne suštinske, ne samo deklarativne reforme, i da će dalji odnos Srbije i EU zavisiti od konkretnih poteza u narednom periodu.

Nemanja Štiplija, urednik portala EWB ocenjuje da je ovo je najkritičniji izveštaj Evropske komisije o Srbiji u poslednjih deset godina, i po tonu i po sadržaju. On ističe da za razliku od prethodnih, koji su pokušavali da pronađu makar minimalne pozitivne pomake ili da ublaže ocene kroz diplomatski jezik, ovog puta se prvi put eksplicitno konstatuje nazadovanje u gotovo svim ključnim oblastima, uključujući vladavinu prava, demokratiju, slobodu medija i funkcionisanje institucija.

– Komisija ne pokušava više da „balansira“ između ohrabrenja i kritike, već otvoreno govori o slabljenju demokratskih institucija, pritiscima na pravosuđe, sistemskoj korupciji i anti-EU retorici vlasti. Takav ton dokumenta predstavlja jasno upozorenje režimu u Beogradu da EU više ne kupuje priču o formalnom evropskom opredeljenju dok se istovremeno urušavaju evropske vrednosti kod kuće – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je ovaj izveštaj, zapravo, poruka da se strpljenje u Briselu bliži kraju, dodajući da uprkos činjenici da Srbija i dalje ima status kandidata, bez stvarnih reformi taj status sve više gubi politički smisao.

– Evropska komisija je jasno stavila do znanja da je proces pristupanja u blokadi, ne zbog EU, već zbog vlasti u Beogradu, koja je svesno usporila reforme i udaljila zemlju od evropskih standarda – kaže.

Štiplija objašnjava da ako se ovakav trend nastavi, Srbija rizikuje da iz „kandidata za članstvo“ postane samo „država na čekanju“, poput Turske, dok će sredstva, politička podrška i kredibilitet evropskog puta biti sve ograničeniji.

– U suštini, ovo nije samo tehnički dokument, ovo je presuda jednom modelu vladavine koji je iscrpeo evropsko poverenje – zaključuje.

Goran Miletić, osnivač i direktor Balkans Forward Fondacije, kaže za Danas da su najdirektnije posledice kada neka zemlja regiona nazaduje ili ne ispunjava kriterijume iz Reformske agende ukidanje sredstava iz Plana za rast.

– Budući da ta sredstva nisu mala, svakoj zemlji je stalo da ih dobije i trenutno deluje da će ovakav loš izveštaj uticati negativno na odluke u vezi sa odobravanjem isplate ovog novca koji su za sada dva puta dobile Crna Gora i Makedonija i jednom Albanija – objašnjava, dodajući da je moguće da će i neke druge zemlje pored Švedske zamrznuti deo pomoći koji je namenjen državnim organima, ali da ne deluje da će biti nekih većih posledica.

On ističe da EU “neće terati” nijednu državu, pa ni Srbiju, da sprovede reforme i ubrza pristupanje, dodajući da pritisak na vlast svakako treba da dođe od građana koji treba da razumeju zbog čega je gotovo svaka reforma važna za društvo i da “jasno odbace različite teorije zavere u vezi sa pristupanjem EU koje dolaze sa strana koje nisu baš tako dobronamerne”.

Miletić naglašava da će naredni dani u kojima ćemo videti šta će se desiti sa izborom REM-a i izmenama zakona o biračkom spisku biti ključni, dodajući da je očigledno data čvrsta garancija od strane vlasti da će makar ova dva pitanja biti rešena u skladu sa međunarodnim standardima.

– Ukoliko se ponovo desi da iz nekih razloga REM i birački spisak ne funkcionišu kako se očekuje u demokratskom društvu, verujem da će reakcija EU biti još oštrija – zaključuje.