Ulemeku i Jovanoviću po 40 godina zatvora

– Zvezdan Jovanović je detaljno opisao izvršenje krivičnog dela, jasno i nedvosmisleno je izložio mesto odakle je izvršen atentat i opisao uloge optuženih – rekla je sudija Nata Mesarović obrazlažući presudu.
Veće je odbacilo kasnije Jovanovićevo negiranje učešća u ubistvu, jer je „njegova odbrana bila kompromitovana njegovim priznanjem“. Predsedavajuća je rekla i da je najteže saznanje da je predsednika Vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.

Tužilaštvo i advokati će se žaliti

Portparol Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala Tomo Zorić najavio je da će Tužilaštvo uložiti žalbe na odluke suda o visini kazni. Advokati Božo Prelević, koji zastupa Milana Veruovića, i Nino Došen Majkić, zastupnik porodice Đinđić, istakli su da su zadovoljni izrečenim kaznama, ali da nedostaje procesuiranje za političku pozadinu atentata na premijera Đinđića. Advokati odbrane najavili su žalbe na presudu, navodeći da nije bilo dokaza. Jovanovićev branilac Nenad Vukasović izjavu novinarima zaključio je rečenicom: „Bože, oprosti im, ne znaju šta čine“.

– Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države, u kojem je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića – navela je sudija Mesarović.

Predsednik Tadić u Specijalnom sudu

Predsednik Boris Tadić došao je u sudnicu nekoliko minuta posle početka čitanja presuda. Tokom čitanja presuda predsednik Tadić je tiho komentarisao s predsednikom beogradskog Okružnog suda Sinišom Važićem i specijalnim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem. Prisustvovali su i bivši premijer Srbije Zoran Živković i nekadašnji pripadnici Đinđićevog kabineta, Žarko Korać, Vladan Batić i Slobodan Milosavljević, ali sadašnji članovi Vlade Božidar Đelić i Dragan Šutanovac. U sud je došao i šef Misije OEBS u Srbiji Hans Ola Urstad, kao i predstavnici Ambasade Nemačke.

Kako je navela sudija Mesarović, motiv za atentat na premijera kod Jovanovića je stvorio Ulemek, jer je bio uporan u tvrdnji da će ceo komandni kadar JSO biti na spisku za Hag i da će završiti u Haškom tribunalu.

Uhapšen Đorđe Krsmanović

Po poternici koju su u sud doneli pripadnici policije juče je u zgradi Specijalnog suda u Beogradu uhapšen Đorđe Krsmanović, izjavila je za Danas portparolka tog suda Maja Kovačević Tomić. Krsmanović je uhapšen zbog izbegavanja služenja četvorogodišnje zatvorske kazne. Đorđe Krsmanović je rođeni brat osuđenog pripadnika „zemunskog klana“ Dušana i došao je u Specijalni sud kako bi prisustvovao izricanju presude optuženima za ubistvo premijera Đinđića. Posle izrečene presude Krsmanović je uhapšen prilikom izlaska iz zgrade suda. Đorđe Krsmanović je osuđen u beogradskom Okružnom sudu na četiri godine i 10 meseci zatvora kao pripadnik takozvane „pajser brigade“ koja se bavila iznudama.

Prema njenim rečima Ulemek i vođa zemunskog klana Dušan Spasojević organizovali su ubistvo premijera Đinđića zbog straha da će biti uhapšeni, jer je policija intenzivno radila na nerasvetljenim ubistvima iz Miloševićevog perioda. Kod osuđenih pripadnika JSO, osim kod drugooptuženog Zvezdana Jovanovića, osnovni motiv za ubistvo premijera nije bio izručenje Haškom tribunalu, jer ni do danas nijedan pripadnik JSO nije optužen pred Tribunalom. Mesarović je rekla da je primarni motiv Dušana Spasojevića bio strah od hapšenja zbog ubistava, otmica i trgovine drogom kojima se bavio, odnosno objavljivanje Bele knjige MUP Srbije.

Smeh osuđenih

Kada je sudija Mesarović saopštila kazne, Ulemek se okrenuo ka Zvezdanu Jovanoviću i počeli su cinično da se smeju. Jovanović se okrenuo svojoj ženi i rekao joj da poljubi decu. Ulemek je potom zahtevao od straže da mu stave lisice kako bi napustio sudnicu, odbijajući da sasluša obrazloženje. Njegov primer, skoro po komandi, sledili su i ostali osuđeni, kao i mnogobrojni članovi njihovih porodica i prijatelji. U sudnici je ostao samo Saša Pejaković koji je posle izricanja presude napustio sud. Sudija Mesarović više puta je bezuspešno zahtevala od pripadnika sudske straže da zaustave publiku da ne napušta sudnicu.

Mesarović je rekla da je Ulemekova odbrana „neubedljiva i kompromitovana dokazima“. On je, navela je, probao da skrene postupak navodima o 600 kilograma heroina pronađenih u sefu Komercijalne banke i istakla da je sud izveo dokaze da je droga uništena. Povodom protesta JSO u novembru 2001. rekla je da osnovni motiv nije bio saradnja s Haškim tribunalom nego mogućnost da budu razrešena ubistva Ivana Stambolića i zločin na Ibarskoj magistrali, pošto su se „dokazi približavali“ Ulemeku. Sud ne veruje u iskaz Zvezdana Jovanovića da je jedini motiv za protest bio hapšenje braće Banović. Odbrane ostalih osuđenih ocenjene su kao neubedljive.
– Ne mogu da shvatim da se na premijera države vrši atentat i da to radi kriminalna grupa, da postoji Bela knjiga s imenima kriminalnih grupa, a da se predsednik Vlade juri po Srbiji da se ubije – kaže Mesarović.
Ona je rekla da su u slučaju atentata kod hale Limes zatajili mnogi državni organi i navela da je prilikom ubistva premijera 12. marta bilo mnogo propusta u obezbeđenju, što unosi sumnju da „službe koje je trebalo da rade svoj posao to nisu učinile“.
Ulemek je svaku presudu pozdravljao vojnički, u stavu mirno, odsečno klimnuvši glavom. Publika je najburnije reagovala kada su izrečene kazne Berzareviću, Krsmanoviću i Tojagi. Ulemekova majka Natalija presudu je saslušala sedeći na stolici, iako je obavezno za sve u prisutne da stoje dok traje čitanje presude.
Ulemek je tražio da napusti sudnicu, a njegov primer sledili su i ostali osuđeni, osim Pejakovića. U sudnici je bilo više osoba s istetoviranom ružom na vratu. Prilikom protestnog izlaska iz suda rodbine i prijatelja osuđenih, od kojih je jedan nosio i crnu majicu s velikom slikom ruže, sačekali su ih uzvici nekoliko stotina pripadnika Liberalno-demokratske stranke i Demokratske omladine – „ubice, ubice“. Njihov odgovor je bio podizanje srednjeg prsta, kao i psovke.
Atmosfera ispred suda dostigla je vrhunac kada su se bivši pripadnici JSO vratili kolima i, trubeći sirenom, izbacili majicu sa slikom vuka (amblem rasformirane JSO), što je dodatno revoltiralo masu koja je na tu provokaciju gromoglasno odgovorila „ubice“.
Članovi porodice Dušana Krsmanovića nosili su majice s fotografijom tog osuđenika. I oni su dočekani s uzvicima: „Ua, ubice, ubice!“. Krsmanovićeva žena je takođe odgovorila podizanjem srednjeg prsta i psovkama. Starija žena koju su odgurnuli na to je reagovala povikom: „Sponzoruše!“. Obezbeđenje porodice Aleksandra i Miloša Simovića psovalo je novinare gurajući ih i nazivajući ih „lešinarima“. Ubrzo su pripadnici Beogradske brigade policije napravili prolaz za članove porodica i prijatelje osuđenih. U 13,15 sati osuđene je policija iz suda odvezla u Centralni zatvor.
Demokratska omladina organizovala je, za vreme izricanja presude, akciju „I 40 godina je malo“ kojoj su se pridružili i omladinci G17 Plus i LDP. Suđenje je propraćeno velikim merama obezbeđenja, a Specijalni sud su nadletale i helikopterske jedinice MUP Srbije.