Vlast i opozicija oprečno o izbornom pragu

„Nije postojala ideja o tome. Kada bi uvodili stepenasti cenzus i kada bi se on povećavao, išli bi kontra onih koji su manjina, odnosno protiv političkih protivnika. Neće biti toga. I novine koje su objavljivale to, nisu objavljivali tačne informacije“, rekao je Vučić u Bečeju.

Rekao je i da su sa snižavanjem cenzusa saglasni svi koji žele da učestvuju na izborima, a da se protive one koji će bojkotovati izbore, ali da su to oni koji se protive i auto-putu.

Zanimljivo je da predlog o promeni izbornog sistema i snižavanju cenzusa koji je stigao u Vladu Srbije nisu predložile političke stranke, stručna javnost, već izvesni Mario Spasić, generalni sekretar Saveza za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost“ (organizacija koja nema veze sa NVO Transparentnost Srbija). Kada će i da li će Vlada Srbije raspravljati o ovom predlogu juče nismo uspeli da saznamo u ovoj instituciji, a u parlamentu Srbije nam je rečeno da u parlament za sada nije stigao ni jedan predlog.

„Socijaldemokratska partija Srbije je još pre tri godine izašla sa predlogom izbornog zakona koji predviđa takozvani stepenasti izborni cenzus. To podrazumeva da je za samostalni nastup potrebno ostvariti cenzus od tri odsto, za dvočlane koalicije pet i za višečlane sedam odsto. Za stranke manjina bi i dalje važio takozvani prirodni prag. Naš model je predviđao da Srbija bude podeljena na 250 izbornih jedinica (koliko sadašnji parlament ima poslanika) i da u skupštinu ulaze kandidati sa stranačkih lista koji su osvojili najviše glasova. To znači da bi se zadržao proporcionalni sistem u raspodeli mandata, ali se ti mandati ne bi delili po volji stranačkih rukovodstava, već po volji birača izraženoj na izborima. To je bio naš predlog za sveobuhvatnu debatu koja bi uključivala sve zainteresovane strane. Ne kažemo da je ovo najbolji model, ali smo jedini izašli sa konkretnim predlogom, koji je svakako podložan promenama do kojih bi se došlo u dijalogu vlasti i opozicije“, kaže za Danas Rasim LJajić, ministar i lider SDPS. Na pitanje da li će SDPS samostalno izaći na izbore nije odgovorio direktno, već je naveo da predlog SDPS nije imao veze sa konkretnim izborima.

Za Tatjanu Macuru, potpredsednicu Stranke moderne Srbije, predlog o smanjenju cenzusa zvanično još ne postoji.

„Sve što smo do sada imali prilike da vidimo jesu prosta nagađanja u medijima, ali u skupštinsku proceduru ništa nije stiglo. Najava spuštanja cenzusa na tri odsto dolazi u trenutku kada je jasno koje će opcije iz opozicije učestvovati na izborima, a koje će bojkotovati. Svi ti politički subjekti su odluku doneli davno i pod sadašnjim zakonskim rešenjima, tačnije cenzusom od 5 odsto i s tim u vezi smanjenje cenzusa neće uticati na njihovu odluku, već samo možda na izbor koalicionih partnera, zbog čega će okupljanje biti ideološki i programski bliže, a takva okupljanja ja svakako pozdravljam. U takvim okolnostima pre mislim da je spuštanje cenzusa poruka članovima SNS-a, nego ustupak opoziciji“, kaže Macura.

Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, na pitanje da li bi sa Milanom Stamatovićem mogao da domaši sedam odsto, koliko se spekulisalo da će biti cenzus za dvočlane koalicije, odgovara da je to stvar dogovora kako ćemo izaći na izbore, da li ćemo izaći kao jedna ili dve stranke.

„Znate šta znači međustranački dogovor i koalicioni sporazum, to je samo stvar ko će koliko mandata da dobije. Ako imate poverenje potpisujete koalicioni sporazum, ako nemate onda idete dalje… Kod nas nas za sada postoje samo dve stranke, moja i Stamatovićeva, a Verko (Veroljub Stevanović) nije stranka, on je pokret“, kaže Šapić.

On smatra da je cenzus od tri odsto dobar za srpsko društvo.

„Odslikaće srpsko društvo u parlamentu, ali nije dobro da u tih tri odsto sve može da uđe“ kaže Šapić.

Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, ističe da njegovoj koaliciji sa SPS nikakve promene ne smetaju i da ne razume opoziciju koja negoduje zbog promena koje joj idu na ruku.

„Jedinstvena Srbija i Socijalistička partija na predstojeće izbore izaći će samostalno, a ne u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. Nama ne smeta ni da bude uveden stepenasti izborni sistem. Ako naše dve partije ne mogu da osvoje sedam odsto, onda ne treba da postojimo, treba da se povučeno i ja i Dačić da da čuvamo koze“, kaže Marković uz podsećanje da su on i Dačić „uradili mnogo toga, što narod pamti i poštuje“.

Miroslav Aleksić iz Narodne stranke ocenjuje da se „ni u jednoj normalno uređenoj zemlji se takve stvari ne menjaju par meseci pred izbore i bez široke javne rasprave uz poštovanje svih procedura“.

„Ja zvaničan predlog još nisam video, ali ako bih se određivao prema tome, uvek bih pre podržao stepenasti izborni prag“, zaključuje Aleksić.

Miloš Jovanović, lider DSS, koji predvodi pokreta Metla 2020, smatra da se o promeni izbornog sistema razgovara, a ne servira se arbitražno, bez rasprave i autoritativno iz politikantskih razloga.

On napominje da su promene izbornog sistema potrebne, ali da one treba da znače uvođenje većinskog izbornog sistema, odnosno da se konačno omogući građanima da biraju ljude, da znaju ko su njihovi predstavnici i da znaju od koga mogu da traže odgovornost.

U interesu vlasti

Raša Nedeljkov iz nevladine organizacije CRTA kaže za Danas da nije imao uvid u zvaničan predlog izmene izbornog zakona.

„Kao organizacija koja se bavi unapređenjem izbornih uslova smatramo da je najavljena izmena fundamentalnih izbornih pravila uoči izbora u uskom interesu partija na vlasti, čime se zabrinjavajući izborni uslovi dodatno pogoršavaju“, kaže Nedeljkov.

Đilas: Smanjenjem cenzusa se ne povećava demokratija

Beograd – Lider Stranke slobode i pravde rekao je da SSP, ali ni SZS, na čijem je čelu ovog meseca, neće izaći na izbore uprkos smanjenju cenzusa sa pet na tri odsto. On je naveo da je svima jasno zašto se najavljuje smanjenje cenzusa. Prema njegovoj oceni najavljeno smanjenje neće povećati demokratiju u parlamentu, te da predsednik države Aleksandar Vučić „ne zna gde udara jer mu se sve raspada“.

„Zna li neko koliko je stranaka u parlamentu, pa ne zna, čak 32 dve, a samostalnih poslanika 21. Da li mislite da se smanjuje cenzus da bi se povećala demokratije i još više stranaka se tu našlo. Svi znaju o čemu se radi“, rekao je Đilas, na jučerašnjoj konferenciji za novinare. L. V.

Šta je bilo u leto 2013.

„Stepenasti cenzus“ prva je javno zagovarala, još u leto 2013, Socijaldemokratska partija Srbije, čiji lider je Rasim LJajić. Poslanik i funkcioner SDPS Ivan Bauer je tada izjavljivao da SDPS predlaže da cenzus za stranku koja samostalno izlazi na izbore bude pet odsto, ili, eventualno tri odsto, za koaliciju dve stranke sedam odsto, za tri stranke devet odsto, a za koaliciju koju čini četiri ili više stranaka cenzus bi bio 11 odsto. „Na taj način, broj stranaka u Skupštini bio bi značajno smanjen, kao i broj partija koje bi činile vlast. To bi značajno ojačalo našu demokratiju, bolje uredilo parlamentarni život, a Vladu učinilo čvršćom i kredibilnijom i njenu politiku predvidljivijom“, kazao je tada Bauer. Zoran Babić, funkcioner SNS, tvrdio je da je takav predlog „u načelu prihvatljiv“ za naprednjake. M. S.

Dveri: Ko ima dva odsto

„Prozivajući Dveri da sa 2 odsto hoćemo u Vladu, podsećamo predsednika SNS da Dverima nije bio problem da samostalno izađu na izbore ni 2012. ni 2014. godine i da osvoje daleko preko novog cenzusa od 3 odsto napravljenog za njegove saradnike u opoziciji. Ako tako gledamo onda bi Vulin, Krkobabić, Marković Palma, LJajić, Popović, Marijan Rističević, Karić ili Drašković, njegovi najbliži koalicioni partneri, trebalo odmah da lete iz Vlade Srbije i sa vlasti, jer niko od njih nema ni blizu 2 odsto“, navodi se u saopštenju Dveri.