Vučić između studentskih zahteva i briselskih očekivanja

Studenti u blokadi od 5. maja traže raspisivanje izbora, što predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, zasad, odbija da učini.

On se u Beogradu u par meseci sastao sa za Srbiju važnim evropskim zvaničnicima, evropskom komesarkom za proširenje, Martom Kos, predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom i visokom predstavnicom EU za spoljne poslove Kajom Kalas.

Svi su imali istu poruku, ispunjavanje obaveza, odnosno usvajanje medijskih zakona, izbor novog REM-a i izmene i dopune Zakona o biračkom spisku.

I svima je, može se pretpostaviti, Vučić sada, ali i ranije, to obećao kako bi Klaseter 3 bio otvoren i Srbija dobila novac iz evropskog Plana rasta koji već odavno čeka, dok su ga zemlje u regionu već dobile.

Vlast je nadavno raspisala konkurs za novi sastav REM, najavljuje se usvajanje i medijskih zakona kao i rad na biračkom spisku. Raspisivanje izbora u ovom trenutku bi definitivno sve te procese, koje opozicija osporava, zaustavio, što Vučića dovodi u poziciju između studentskih zahteva i briselskih očekivanja zbog njegovih obećanja.

Vučić nema obavezu prema EU u odluci oko izbora, ali se postavlja pitanje kako bi Brisel na to reagovao i da li bi posle toga predsednik Srbije izgubio u Uniji svaki kredibilitet, poverenje i strpljenje koje u EU još u izvesnoj meri za njega postoji.

Nikola Burazer, direktor Centra za savremene politike, za Danas kaže da u Briselu ne bi bili srećni da vide da su obećane reforme odložene zbog još jednih vanrednih izbora, ali bi oni bili i zgodan izgovor za vlasti u Srbiji da se ove stvari ne urade u obećanom roku.

– Svakako je u kalkulaciji vlasti glavni faktor za raspisivanje izbora njena projektovana snaga, odnosno politička šteta zbog odbijanja izbora, a ne stav Brisela i država članica EU – navodi on.

Slično misli i Miloš Pavković, saradnik Centra za evropske politike iz Beograda.

I on kaže da će odluka o raspisivanju izbora pre svega bazirati na proceni SNS da li mogu da ostvare povoljan rezultat u datom trenutku.

– Deluje da za sada izbori ne idu na ruku vladajućoj koaliciji i zbog toga izbegavaju tu temu. EU ne bi blagonaklono gledala na potez raspisivanja izbora pre nego što se završe procesi iz Reformske agende, izbor novih članova Saveta REM-a, revizija biračkog spiska i usvajanje seta medijskih zakona. Međutim, ne mislim da EU može i želi da spreči vanredne izbore ukoliko takva odluka bude doneta. Dakle, moj odgovor na vaše pitanje je: apsolutno da, s tim što može očekivati kritike od EU i dodatno odlaganje otvaranja klastera 3 i generalno neće biti napretka u evropskim integracijama – ukazuje on.

Ipak, dodaje, realniji scenario je da Vučić polovično sprovede obećano, npr. usvoje se medijski zakoni, ili članovi Saveta REM, a izostane revizija biračkog spiska.

– Ali to samo u slučaju da je procena vlasti da osvajaju većinu na izborima. Ukoliko takva procena izostane, odložiće izbore za 2026. godinu – zaključuje Pavković.

Podsetimo, ambasador Srbije pri EU Danijel Apostolović rekao je gostujući na RTS, da su nam nakon nedavnih poseta visokih zvaničnika EU Beogradu vrata Unije otvorena, ali da je važno da Srbija usvoji medijske zakone, izabere novi REM i održi najmanje 60 odsto usklađenosti sa zajedničkom spoljnom politikom kako bi otvorila Klaster 3.

Prema njegovim rečima, važno je da što pre ispunimo i naše dodatne obaveze za otvaranje Klastera 3, jer je svaki od evropskih zvaničnika rekao da će nakon toga insistirati kod država članica na otvaranju tog klastera.

On očekuje otvaranje klastera do kraja jula i optimista je da će se to dogoditi jer smo, kako je rekao, “apsolutno pri kraju ostvarivanja obaveza”. On je naveo tri medijska zakona za koje očekuje da će biti usvojena već u junu.

“Sledeća obaveza jeste i uspostavljanje novog saziva REM-a, odnosno izbora novih članova REM-a. Konkurs je raspisan pre nešto više od dve nedelje. Prijavili su se kandidati. Ceo taj proces bi trebalo da bude završen početkom jula kada bi trebalo da imamo novi saziv REM-a“, rekao je Apostolović.

Prema njegovim rečima, važne su i izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kao deo ostvarivanja preporuka ODIHR-a za izborne uslove i za to smo dobili pozitivno mišljenje ODIHR-a.