Do kada će evropska slavina ostati suva za Srbiju?

Tako sagovornici Danasa najkraće opisuju odnos koji Evropska komisija trenutno ima prema režimu u Srbiji, pogotovo nakon odlaska predsednika Srbije, Aleksandra Vučića u Moskvu i susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. To je uz nedostatak reformi, dodatno zakoplikovalo da Beograd iz Plana rasta od EU dobije 111 miliona evra.

Vučić je još iz Moskve poručivao da mu neće biti lako prilikom susreta sa evropskim zvaničnicima, pogotovo 16. maja samitu Evropske političke zajednice u Tirani, gde očekuje da će pojedinci imati negativan stav prema njemu zbog puta u Rusiju.

Pre toga, prvi sa kojim se sastao po povratku iz glavnog grada Rusije u utorak je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.

Košta je Vučića, koji je s njim pred medije izašao s “punim ustima” toga da Srbija ostaje iskreno i čvrsto posvećena reformama i dijalogu i da hoće da ubrza otvaranje Klastera 3, podsetio na to da se proces pristupanja zasniva na zaslugama. Košta je dodao i da je potpuno jasno šta treba da se uradi kao naredni korak – sloboda medija, suzbijanje korupcije i unapređenje izbornog zakona.

To su uslovi koje Srbija treba da ispuni da bi od EK dobila 111 miliona evra kao pretfinansiranje u sklopu Plana rasta EU za Zapadni Balkan do 2027. Taj novac Srbija čeka još od marta i on stoji blokiran jer Beograd nije ispunio ono što je obećao i na šta je jasno ukazala i komesarka za proširenje Marta Kos, od koje umnogome i zavisi hoćemo li dobiti novac ili ne.

„Što se tiče Srbije i sredstava iz Plana rasta, mi sada procenjujemo da li treba da to isplatimo ili ne“, navela je Kos, uz konstataciju da „nije 100 odsto sigurna“ da li Srbija sledi evropski put.

Vučić je požurio da se pred Koštom pohvali da je u sklopu seta medijskih zakona završen Zakon o javnom informisanju, za šta je dobijeno zeleno svetlo EK, kao i da je Zakon o elektronskim medijima već dobio zeleno svetlo EK, dok na Zakon o javnim servisima postoje još neke sitnice oko zaštitnika prava gledalaca, slušalaca i čitalaca.

Kada je reč, o zakonu o REM, Vučić kaže da je “on je već krenuo 8. maja, i dodaje da se treća obaveza odnosi na prihvatanja preporuka ODIHR-a.

U ovakvim okolnostima, postavlja se pitanje do kada će evropska slavina ostati suva za Srbiju i koliko je poseta Moskvi na to uticala.

Aleksandar Ivković, politikolog Centra za savremene politike, za Danas objašnjava da u Planu rasta postoji takozvano pretfinansiranje i podnošenje zahteva za isplatu novca na osnovu ispunjenih reformi, što će se raditi dva puta godišnje do kraja 2027.

– Pretfinansiranje bi trebalo da ide automatski na početku primene ovog Programa krenulo, i to će Srbija, koliko znamo, dobiti. To nije povezano sa ispunjavanjem reformi. Ono što jeste povezano sa ispunjavanjem reformi jeste prva rata iz Plana rasta za koju je Srbija podnela zahtev u martu i to se odnosilo na reforme predviđene do kraja februara 2025. U te reforme spadaju izbor Saveta REM-a, usvajanje Zakona o biračkom spisku i medijskih zakona. Pošto Srbija te reforme nije ispunila u roku, sada neće dobiti novac vezan za te reformske korake. Međutim, za taj prvi set reformi postoji „grejs period“ od dve godine, što znači da Srbija može da, hipotetički, ispuni te uslove, a potom u narednom zahtevu koji podnese Evropskoj komisiji traži novac za njih. Za svaki reformski korak se vezuje određena količina novca, a oni se ne odnose samo na vladavinu prava i demokratiju, već i oblasti poput energetike, ekonomije itd – navodi Ivković.

I dodaje da će Srbija otprilike dvaput godišnje podnositi zahtev za isplatu naredne rate iz Plana rasta, a svaka isplata je povezana sa novim setom reformi.

– Međutim, postojaće mogućnost – prvo u roku od dve godine, a kasnije u roku od godinu dana – da naknadno zahtevamo isplate za one korake koje smo propustili prema originalnom rasporedu ali ih ispunimo u međuvremenu. S druge strane, svaka isplata se može ograničiti političkom odlukom EU, jer je u Regulativi kojom je uspostavljen Plan rasta postoji uslov da država ne sme da nazaduje u oblastima osnovnih demokratskih vrednosti EU, i da, ako se to desi, Evropska komisija može da uskrati isplatu. Doduše, to je široko postavljeno i dosta će zavisiti od diskrecionih odluka EK – ukazuje on.

I kaže da ne postoji jedan rok do kog sve mora da se reši, jer je ovo proces koji će trajati do 2027. i svake godine će Evropska komisija odlučivati da li da nam isplati sredstva ili ne na osnovu ispunjavanja naših reformi ali i opšteg stanja u državi.

EU put Srbije blokiran je već 3,5 godine i, kako stvari stoje, neće se uskoro otvoriti. @MartaKosEU zatražila je sprovodjenje dogovorenih reformi, ali skoro otvaranje klastera 3 nije verovatno. Umesto toga, odlaže se 1. uplata iz Plana rasta od 111 miliona €. Evo zašto: pic.twitter.com/LjCdUpSXWA

— Dusan GAJIC (@dusan_gajic) May 5, 2025

– Sada izgleda kao da je Komisija odlučnija da ne gleda toliko kroz prste vlasti kao ranije po pitanju ispunjavanja ovih reformi već će ozbiljnije insistirati na njima (zato je ponovljen konkurs za REM), što je dobra vest za one koji podržavaju evropske vrednosti u Srbiji – smatra Ivković.

Slično kaže i Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike.

On navodi da Srbija nije bila država koja je bila popularna među članicam unije, a Vučićevom posetom Moskvi je dodatno izgubula na svojoj poluparnosti.

Kako objašnjava, u oktobru smo imali sedam članica koje su se protivile otvaranju Klastera tri, a od kad su počeli protesti i posetom Moskvi zacementiran je dvocifren broj članica koje se protive davanju dodatnih ustupaka režimu u Srbiji.

Prema njegovim rečima, u trenutku kada su Emanuel Makron i Donald Tusk u Kijevu, a predsednik Srbije u Moskvi, je i komunikaciona poruka koja je loša i koja će ostaviti neagativni utisak kako na donosioce odluka tako i na njihove građane imajući u vidu da je dosta u medijima cirkulisala činjeica da je predsednik jedne od država kandidata otišao u Rusiju sa kojom je, po ekstenziji sukoba, EU u sukobu.

– Činjenica jeste i da stoje fondovi i koji su se podrazumevali. Sedam odsto Plana rasta se podrazumevalo kao pretfnansiranje da bi se podstakle prave reforme. Ostatak je bio uslovljen reformama. Čak i ono što se podrazumevalo, više se ne podrazumeva. Stoji na ledu. Ne kažem da neće doći do njihovog puštanja, kao znaka dobre volje, ukoliko Srbija pokaže dobru volju. Ali, iako se to pusti, 93 odsto će biti na ledu i u ovakvim okolnostima pažljivije nego ikad će se testirati spremnost Srbije za članstvo u Uniji – zaključuje Subotić za Danas.

Podsetimo, Plan rasta za Zapadni Balkan je paket u vrednosti od šest milijardi evra, koji bi trebalo da budu raspodeljeni u periodu od 2024. do 2027. godine u obliku grantova i kredita sa veoma povoljnim kamatama. U okviru Plana rasta Srbija bi na raspolaganju trebalo da ima ukupno 1,58 milijardi evra do 2027. godine.

Srbija je, kao i ostali partneri sa Zapadnog Balkana, morala da izradi reformsku agendu kako bi dobila finansijsku pomoć iz Plana rasta.