Da li je Vučić, kako sam tvrdi, zaista oprezniji i temeljniji političar od Slobodana Miloševića?

„Ja sam malo oprezniji od Miloševića i za nijansu temeljniji u pojedinim stvarima. I neću da kažem hrabriji, ali ih se ne plašim uopšte, ni njih, ni njihovih stranih gazda“, poručio je ovih dana unutrašnjim i spoljnim neprijateljima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, i konstatacije da stranci imaju ideje o „konačnom kraju i Republike Srpske i Srbije“.

Nije posve jasno šta je predsednik Srbije mislio kad je rekao da je oprezniji i temeljitiji od Miloševića. Da li je pritom imao u vidu da je Milošević nesmotreno raspisao prevremene izbore, ili je imao u vidu to što je Milošević prihvatio Gonzalesovu komisiju nakon protesta 96/ 97 godine, a da će njegov odgovor možda bti drugačiji jednom kad dođu izboru i pojavi se neka nova, sada Stoltenbegova komisija. Ili je možda mislio na njegov oprezniji odnos prema dešavanjima u regionu. Tek čini se da je ono o čemu je intimno razmišljao, slučajno javno i rekao.

*Vučić, poput Miloševića ne prihvata realost

„Kada Vučić kaže da nije Milošević, da je oprezniji i temeljniji, on šalje poruku da je to ključna razlika između njih, a ne vrednosni sistem i program koji zastupa. Dakle, kada govori o Miloševićem greškama on očigledno ne misli na nacionalnu politiku, nego na greške prema “spoljnim i unutrašnjim neprijateljima” koje su ga koštale gubitka vlasti“, kaže za Danas politikolog Zoran Lutovac.

Prema njegovim rečima Vučić, ipak, ponavlja neke Miloševićeve greške, poput one da ne prihvata realnost i činjenicu da je izgubio podršku i legitimitet i da primenjuje prekomernu upotrebu sile.

Uz to, kako kaže, antizapadnom kampanjom i pričom o “obojenoj revoluciji”, te bliskim vezama sa Kinom i Rusijom, rizikuje da izgubi podršku Zapada, baš kao što je izgubio Milošević.

„Ima on i svoje originalne greške. Za razliku od Miloševića koji se retko pojavljivao u medijima, on je stalno u medijima što može izazvati kontraefekat – potpunu zasićenost javnog mnjenja njegovom pojavom. Takođe, za razliku od Miloševića, koji je barem pokušavao da ostavlja privid poštovanja institucija, Vučić ih otvoreno osporava. Ima još mnogo sličnosti i razlika, ali to je tema za obimnu knjigu, a ne za kratku izjavu“, navodi Lutovac.

*Vučiću ponestaju dobre i sigurne opcije, pa će početi sve više da greši

Politikolog Aleksandar Ivković ipak smatra da je Vučić manje sklon rizicima, nego što je to bio Milošević. Napominje da on više kalkuliše i manje podnosi rizične situacije i opcije i da je to, naročito vidljivo u reginalnoj politici.

„Vučić ima dosta zapaljive izjave i retoriku, ali sa druge strane na terenu poteze koje vuče su takvi da se trudi da ne isprovocira Zapad i njihove interese u regionu. To je možda i posledica objektivnh okolnosti, jer konfrontiranje sa Zapadom bi bilo skupo u smislu političkih i ekonomskih posledica, a to bi dovelo i do neželjenih posledica po njegovu vlast“, navodi Ivković.

Prema njegovim rečima, generalno je tačno da Vučić ni na unutrašnjem planu ne voli mnogo da rizikuje. On podseća da je Milošević 2000. godine raspisao prevremene izbore i kad nije morao, što je bio glavni primer njegovog kockanja, što mu se i obilo o glavu.

„Vučić i na unutrašnjem planu izbegava takve poteze. U budućnosti bi mogao da počne da pravi greške, ne zato što je sklon riziku, već zato što mu ponestaju mu dobre i sigurne opcije i što se situacija okreće protiv njega. Ako raspiše izbore, koje ima šanse da izgubi, to će uraditi zato što mora i što nema bolju opciju na stolu, a ne zato što to želi. Isto važi i za represiju koju sprovodi. Ukoliko se ona poveća može da izazove kontraefekat,ali i nereagovanje na protest bilo bi, takođe, sa njegove tačke gledišta rizično. Na kraju krajeva očekujem da ponovi neke Miloševićeve greške, ne zato što ih nije svestan, već zato što su mu ruke vezane“, objašnjava Ivković za Danas.

On, ipak, ocenjuje, da ne očekuje da predsednik Srbije na regionalnom planu poteže neke rizične poteze, jer sve to može da mu ugrozi ionako nesigurnu poziciju.

*O kakvom Vučićevom „oprezu“ je reč kad sam priznaje da ga je međunarodna zajednica prevarila

Sagovornici Danasa ocenjuju, da uprkos razlici koju Vučić potencira, on i Milošević imaju dosta toga zajedničkog, a to je, pre svega prezir prema slobodnim medijima, demokratiji. Zajednička im je zloupotreba izborne volje naroda. I jedan i drugi su autokrate koji uživaju u potčinjavanju drugih. Prema tome, kako kažu, Vučić je produkt devedesetih godina i nastavljač i izvođač politike koju je započeo Milošević. Samo je, kažu u jednom kratkom periodu svog delovanja, doveo u zabludu celu Srbiju da je prigrlio evropsku politiku, ali i tada kradući je od originalnih stranaka evropskog opredeljenja.

„On je tako doveo u zabludu celo biračko telo i na prevaru uzeo vlast koju je dalje lako falsifikovao. Govoreći da on nije Milošević u nekim finesama, on samo potvrđuje da jeste na magistralnom putu koji je unesrećio srpski, ali i druge narode, da on to bezobzirno nastavlja, da on odavno vodi rat rečima, što je preteča svakog rata. I to rečima koje su zabranjene u javnom prostoru. Pa ako baš i hoćemo – tu je pretekao Miloševića, vratio se na fabričko podešavanje iz svojih mladalačkih dana“, objašnjava za Danas Srećko Đukić, politički analitičar.

Ako to građani i politički protivnici Vučića u Srbiji moraju da trpe, kako kaže, ne moraju susedi i međunarodna zajednica.

„Samo što će tada opet da ispaštaju građani Srbije kao za vreme Miloševića, a neće Vučič. Sankcije će pogoditi narod, a ne njega. Svađa Vučića sa okolinom i svetom je besprizorna, odražava siromaštvo duha i intelektuaknog potencijala, i tu je nedostiži lider u odnosu na onog u čijoj je vladi sedeo. Koliko je „oprezan“ govori i njegovo priznanje, uz Dačićevo, da ga je međunarodna zajednica „prevarila““, ističe naš sagvornik.

Prema njegovim rečima to nije odlika ni opreznog, ni temeljnog ni hrabrijeg u politici.

„To je odlika politike koja nema stratešku dubinu. To je politika površnog i brzopletog političara, punog sebe, narcisa, nacionalističkog naboja, spremnog da svaku stvar prelomi preko kolena. Pa Vučićeva politika prema Kosovu je obrazac te politike, istrošene, propale, odbačene, i spolja i iznutra, ali to mu niko na dvoru neće, a neko i ne sme da kaže, svako iz svojih razloga“, ocenjuje politički analitičar.

*Za razliku od Vučića, Milošević je bar nešto ispregovarao

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, napominje za Danas da bi, u kriznim situacijama, poput ove kada je Milorad Dodik pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest god zabrane, Slobodan Milošević otvoreno rekao da su nam neprijatelji Makron, Merc, Tramp, a posebno Starmer, premijer Velike Britanije i u skladu sa tim prekine zvanično evrointegracije, pa onda udomii odbeglog Dodika kojem je Srbija sigurna kuća. Dok Vučić pribegava borbi sa zamišljenim protivnicima, kao karatista kada radi katu u prazno.

„Začuđujuće je koliko se Aleksandar Vučić još uvek divi Miloševiću. Ali, Milošević je ipak nešto ispregovarao uprkos (Dejtonski sprazum) nakaznoj politici koju je vodio i masovnim zločinima. Premudri i temeljni Vučić poslednjih 15 godina kreira politiku Srbije čiji je izvodjač radova u Bosni upravo Dodik. Rezultati te politike su tragični. Kako već i sami kažu Republika Srpska je pred nestankom obzirom da su sudbinu iste vezali za sudbinu korumpiranog Dodika. Udomljavanjem Dodika i nepriznavanjem presude BiH Srbija sebe dodatno izoluje i aktivno uništava Republiku Srpsku, Miloševićevu tekovinu. Pravi državnik bi danas preuzeo odgovornost za greške i napravio pozitivne uslove u Republici Srpskoj kako bi se održali vanredni predsednički izbori koji bi bili baza nove zdravorazumske politike“, zaključuje Vuletić.