Vučić u Vašington egzamineru: Vensova vera oblikuje njegovu politiku, Obamina knjiga je pamflet

Za razliku od Vensove, ocenio je da je Obamina druga knjiga „tečna i lepa“ ali i „pamflet za političara“.
„Ne kažem ovo u pogrdnom smislu – ja sam političar takođe“, piše Vučić, za kojeg se u napomeni na kraju teksta tvrdi da „trenutno radi na knjizi koja je delom istorijska, a delom memoarska“, i onda dodaje: „Ono što mislim jeste da je na posletku, uprkos svojoj eleganciji, Obamina knjiga ‘Odvažnost nade’ oslabljena sekularnom obazrivošću njenog autora.“

Vučić, koji kod Vensa naročito ističe njegovu religioznost i veoma joj posvećuje pažnju, tvrdi da „religija inspiriše Vensovu politiku na način da on zvuči, povremeno, više kao Džordž Orvel nego kao prosečni američki konzervativac“.

On sugeriše da su Obama i Vens krenuli iz istog miljea – „rastureni domovi, odsutni očevi, prisustvo deda i baba sa snažnom voljom i bezgraničnom privrženošću“ – i da su obojica „tražila za sebe izraz kroz američku meritokratiju, diplomiranjem na prestižnim univerziteta“, pronašavši za sebe „katarzu u pisanju“.

Predsednik Srbije ocenjuje da su obojicu njihove prve knjige katapultirale u javnost, da su potom napravili „kvantni skok“ ka državnim funkcijama“, i da su njihove druge knjige otkrile „šta njih istinski razlikuje“.

Za Vensovu drugu knjigu „Pričest“, Vućić tvrdi da predstavlja „traktat za vernike“ i da ona pre pripada „tradiciji duhovne biografije – žanra koji se proteže od ‘Iznenađenih radošću“ Si Es Luisa do iskrenih ispovesti običnih preobraćenika“, a da „manje spada u kategoriju literature iz kampanje“.

„Zapravo“, tvrdi predsednik Srbije, „ne mogu da se setim druge knjige aktuelnog političara – a još manje nekog ko drži drugu najvažniju funkciju u najmoćnijoj zemlji sveta – koja ogoljava, tako intimno i čedno, autorove duhovne strepnje, svetovna nezadovoljstva, lične mane, neuspehe i sumnje“.

U daljem bavljenju Vensovim knjigama, Vučić pominje kako pisac u svojim knjigama detaljno opisuje svoju „sporu hidžru“ od pripadništva Pentekostalnoj crkvi u mladosti preko kratkotrajnog ateizma do preobraćenja u katoličanstvo sredinom četvrte decenije svog života, „sa usputnim natprirodnim iskustvima – dešavanjima koje se ne mogu lako objasniti“.

Vučić piše: „Moja je sumnja da Vensova vera – delom nasleđena, deo života – nikada zaista nije iščezla. Otišla je u stanje usnulosti. Katolička crkva, sa svojim bogatim nasleđem, institucionalnim kontinuitetom i pedigreom dnevnosti, nju je ponovo probudila i obdarila je obnovljenom svrhom. Kao pripadnik Srpske pravoslavne crkve prepoznajem ovo po instinktu“.

„Vera je dublja od same doktrine: ona se održava kroz sećanje, zajednicu, liturgiju i akumuliranu mudrost generacija“, tvrdi predsednik Srbije, a za Vensa kaže da je „za jednog nedavnog preobraćenika izuzetno to što nije stranački opredeljen“ i da „njegov katolicizam nije ni samozadovoljan ni uskogrud“ već „ponizan i prostran“.

Predsednik Srbije tvrdi da je materijalni uspeh, koji je Vens ostvario „uprkos gotovo nemogućim okolnostima“ mogao potpredsednika SAD „lako da pretvori u narcisa sklonog hvalisanju da je ‘samonikao'“.

Za samog Vensa Vučić kaže da „na društvenim mrežama možda deluje ratoborno, ali na stranicama knjige je osoba izuzetne dubine“ i da je, dok je završavao čitanje njegove knjge „Pričest“, osetio „blisku povezanost sa njegovom borbom.“

„I ja sam nekada bio čovek usijane naravi. Ali godine, tragedije, patnja, kao i tereti, kompromisi i ustupci koji prate upravljanje državom, imaju tu moć da nas ublaže i nauče poniznosti. Izazov na ovom putovanju nije da prokockamo ili izgubimo svoja ubeđenja“, piše Vučić.

Na samom kraju teksta, u redakcijskoj opremi, tvrdi se da predsednik Srbije „trenutno radi na knjizi koja je delom istorijska, a delom memoarska“.

Vučić je u jeku građanskih protesta koje on naziva „obojenom revolucijom“ izneo tvrdnju da je on tu revoluciju pobedio i najavio da će objaviti knjigu o tome na Vidovdan 2025. godine.

Ta knjiga se do sada nije pojavila.