Zašto državni vrh najavljuje usvajanje novog spoljnopolitičkog akta?

Na Sretenje, odnosno 15. februara, ili kasnije zbog skupštinskih procedura, poslanici Narodne skupštine trebalo bi da usvoje deklaraciju kojom bi se, kako pišu mediji bliski vlasti, zacementirala vojna neutralnost.

Predsednik Aleksandar Vučić, koji ju je i najavio, kaže da bi ona bila potvrda unutrašnje i spoljne politike Srbije, za koju misli da je dala rezultate i izazvala poštovanje celog sveta. Šef diplomatije Ivica Dačić pojašnjava da su posle „špijunske afere“ odnosi sa Rusijom u redu i da nova deklaracija „znači da će Srbija voditi spoljnu politiku koja će zavisiti samo od njenih interesa“.

Bivši ministar spoljnih poslova i lider Narodne stranke Vuk Jeremić pak kaže da je ovo „jeftin marketinški trik, podstaknut istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju da većina građana na te pojmove dobro reaguje“.

– To je takođe i pokušaj da se skrene pažnja javnosti sa serije frapantnih afera koje niču kao pečurke nakon kiše. Zato ne bih da ulazim u detalje. Samo ću reći da je Narodna skupština još 2007. donela odluku o vojnoj neutralnosti Srbije, a izjašnjavati se oko političke nezavisnosti zemlje je bezmalo sumanuta ideja koja dokazuje da njen tvorac u svojoj glavi državni suverenitet dovodi u pitanje – kaže Jeremić za Danas.

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda, smatra da stvar treba staviti u širi kontekst.

– Ako smo pratili aferi sa „ruskim špijunom“, u jednom momentu je predsednik rekao da nismo uveli sankcije Rusiji, nismo prekršili vojnu neutralnost i rekao da će pažljivije čuvati našu vojnu neutralnost i nezavisnost. Ovo je poruka Moskvi koja očigledno traži da ne ulazimo u NATO… Treba imati u vidu da je pre dve-tri nedelje Vlada usvojila novi ciklus Individualnog akcionog plana partnerstva s NATO i da je to možda bio signal da se pojavi interesovanje Moskve. Ne verujem da ćemo dobiti išta više od onog što imamo u postojećoj Rezoluciji (o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije) i onoga što imamo u predlozima novih strategija nacionalne bezbednosti. Mislim da ćemo ostati na istom, samo što će to konačno biti odvojeno od pitanja Kosova – kaže Novaković.

Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića izraz „politička nezavisnost“ je jasna i znači „da smo mala zemlja pod stalnim pritiscima i zato moramo da ističemo nezavisnost i da ćemo se braniti u skladu sa svojim interesima“. On kaže da deklaracija ima smisla samo ako se na nju nadoveže referendum.

– Ako budemo potvrdili nezavisnost i neutralnost i onda Skupština raspiše referendum da građani to potvrde. Onda je to cementirano – kaže Anđelković. Na pitanja zašto se baš sad to radi, on pretpostavlja da to ima veze sa budućom promenom Ustava i uvođenjem vojne neutralnosti u taj dokument.

Upitan da li je uobičajeno da zemlje usvajanju deklaracije kojim se proglašavaju političkim nezavisnim, on kaže da se Srbija mala zemlja kojoj otimaju deo teritorije i u zoni dominacije Zapada na koji je upućena, a da joj je potrebna i Rusija bi zaštitila nacionalne interese. Zato je, kaže Anđelković, Srbija prinuđena da balansira. Na pitanje da li se ograđujemo od Zapada ili Istoka, on kaže od svih.

– Od Zapada jer nismo spremni da kapituliramo kad se radi o nacionalnim interesima, ali se ograđujemo i od Rusije u smislu da nismo spremni da ulazimo u sukob sa Zapadom jer bi nas taj sukob previše koštao. Zato je bolje praviti ustupke i samo se obuzdavati – zaključuje Anđelković.