Bezubi kit popunjava rupu u evoluciji ishrane putem filtriranja

Umesto toga, oni su verovatno koristili snažnu sukciju da bi usisali svoj plen, ako je suditi prema najnovijoj analizi fosila.

Autori ovog istraživanja dovode u pitanje uspostavljenu teoriju o tome kako su kod ove grupe, u koju spadaju grbavi kit (Megaptera novaeangliae) i plavi kit (Balaenoptera musculus), evoluirale za njih karakteristične usi. 

„Ovo na neki način prepravlja udžbenike o toj tranziciji“, kaže Karlos Maurisio Peredo, paleobiolog sa Univerziteta Džordž Mejson u Vašingtonu. On je ovu analizu predstavio na sastanku Društva za paleontologiju kičmenjaka u Albukerkiju, Novi Meksiko. 

Tokom poslednje dekade naširoko se verovalo da su zubati preci kitova pločana prošli kroz stupanj evolucije u kojem su imali i zube i usi pre nego što su izgubili zube u potpunosti – ali fosilni dokaz koji bi podržao ovu tvrdnju bio je neubedljiv.

Peredo i njegove kolege analizirali su fosil koji nema zube i za koji su verovali da nema dokaza da je imao usi, što ukazuje da su rani kitovi iz ove grupe izgubili svoje zube pre nego što su razvili usi.

Poreklo usi i načina ishrane kod ovih kitova bilo je vruća tema poslednjih godina, kaže Horhe Velez-Huarbe, naučnik sa Muzeja prirodne istorije u Los Anđelesu, u Kaliforniji, koji proučava evoluciju morskih sisara. Poslednji primerak pojačava pomenutu ideju da su se preci ove grupe hranili putem usisavanja, a da su se usi i ishrana putem filtriranja pojavili tek nakon što su oni izgubili svoje zube, navodi on.

Fosil kita koji je u pitanju, pronađen je 1970ih u Oregonu i star je negde između 33 i 32 miliona godina, što ga smešta u rani period oligocena. Iako je dugo deo kolekcije Smitsonijanovog muzeja prirodne istorije u Vašingtonu, nije bio naročito proučavan.

Ovaj fosil sastoji se od većeg dela gornje lobanje, donje volice, prednjih udova, ušnih kostiju i nekoliko pršljenova. Dok je bila živa, ova životinja je bila nešto veća od oštrokljunog kita, dužine oko 4,7 metara.

Kitova kost sačinjena je od keratina, od iste supstance od koje su sačinjeni kosa i nokti, i veoma se teško fosilizuje. Umesto toga, paleontolozi tragaju za dokazima postojanja otvora (formina) – rupama u gornjoj vilici koje su nekada nosile nerve i krvne sudove, snabdevavši desni iz kojih su rasle usi. 

Novoj vrsti – koja će biti imenovana i opisana u predstojećem radu – nedostaju ovi tipovi otvora koji se mogu videti na fosilima kitova koji su se očigledno hranili putem filtracije, kaže koautor studije Mark Uhen, takođe paleontolog sa Univerziteta Džordž Mejson.

Osim toga, ivice nepca ove životinje – krov njenih usta – neverovatno su tanke i u potpunosti im nedostaju šupljine za zube, navodi on, što čini teško verovatnim tezu da je ova životinja imala zube.

Umesto toga, anatomija kostiju grla ukazuje da je bilo itekako sposobno za ishranu putem usisavanja, kaže Peredo. Ideja da ova vrsta nije imala ni zube ni usi će, po svoj prilici, biti kontroverzna – dodaje on – ali ni drugi cetacea, kao što su kljunasti kitovi, takođe nemaju nijedno od pomenuta dva sredstva koja bi koristili prilikom traganja za hranom. 

Drugi nisu toliko ubeđeni. Robert Boezeneker, koji proučava rane kitove na Koledžu Čarlston u Južnoj Karolini, tvrdi da bi relativno dug nos, kakav ima ovo stvorenje, samo otežao ishranu putem usisavanja.

On takođe kaže da su delovi ovog fosila loše sačuvani: „Obodi nepca nedostaju, što znači da ne možemo sa potpunom sigurnošću reći da tu nije bilo zuba.“ On nije ubeđen da otvori definitivno nedostaju, budući da je površina nepca poprilično polomljena.

Peredo se ne slaže sa ovim i kaže da, mada je nepce polomljeno na nekoliko mesta, ono ima jedan veliki, relativno celovit deo. Donja vilica ovog fosila je naročito dobro sačuvana, što ostavlja malo mesta za sumnju u to da su mu nedostajali zubi.

Proučavanje embriološkog razvoja živih kitova pločana moglo bi da obezbedi tragove o pravoj prirodi evolutivne tranzicije od kitova sa zubima do onih koji se hrane filtriranjem, kažu Peredo i Uhen. Kitovi pločani imaju zube tokom rane faze u utrobi, ali oni se resorbuju u telo pre rođenja. „Mi sa sigurnošću znamo da na samom rođenju oni nemaju ploče i nemaju zube. Pitanje je samo šta se događa u utrobi“, navodi Peredo.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs