– Ovde se nalazi kuća čuvenog Konta Zanovića. U prvoj polovini devetnaestog veka, u vreme Francuza, tu su živela četvorica braće, a otac, Antonije Zanović, bio je predsednik grada – izjavio je crnogorski arhitekta, sa dozom ozbiljnosti u glasu. Zapisano je i to da je Konte uspevao svojom pojavom, manirima, obrazovanjem, i pre svega lukavstvom, da za prijatelje zadobije kraljeve, književnike i filozofe, kao što su Volter i Žan Žak Ruso. O njegovim kockarskim umijećima u svojim memoarima pisao je i poznati Đakomo Kazanova.

– Nekoliko dobrih prevaranata, evropskog ranga, je iz ovog kraja, Tomo Medin na primer, ali pazite, čudan je bio njihov stil, jer za razliku od današnjih prevaranata, oni su se družili s pjesnicima, filozofima, ali i sami bili filozofi. O Kontu Zanoviću se i danas igraju predstave, poslednja je odigrana ovde za vreme kulturno umetničkog festivala Grada teatra – podseća čuveni arhitekta, dok se priprema od ispriča interesantnu priču o boemu i kockaru tog doba. Dok gestikuliše navisoko i naširoko rukama unaokolo, priča da se na Trgu pesnika već trideset godina skuplja sva moguća pesnička elita. Kaže da je draž ovakvih gradova u tome što predstavljaju samo seme umetničkih događaja.

– Postao je to jedan divan običaj da se umetnici skupe spontano, iako na Trgu deca viču, ljudi prolaze, mi i dalje nešto pričamo, postavljaju se pitanja, razgovara se, spontano i bez obaveza. Ta fina kultura, koja me uvek vrati u antička, sokratovska vremena, koju karakterišu razgovori na otvorenom prostoru, trgu, odvija se ovde jer nam to klima i ambijent dozvoljava – ističe Mitrović i dodaje da je u ostvarivanju te atmosfere veliku ulogu odigrao LJubiša Ristić, jugoslovenski pozorišni reditelj, kada je postavio Grad teatar „onako kako treba da funkcioniše“, i odmah posle posle zemljotresa 1985. godine uspostavio koncept uličnog teatra, ovde, na citadeli. Mitrović je zaneseno govorio kako je ovde obitavalo dosta značajnih ličnosti lokalnog i šireg karaktera, međutim onaj svetski koji se izdvaja, jeste bio Konte Zanović. „Kada neko iz te takve male Budve osvoji evropske dvorove, tada je jasno da se radi o nesvakidašnjoj ličnosti. Bio je fantastično zgodan, pjesnik, avanturista, biznismen, filozof, i što bi rekli danas, zavodnik. Uhapsili su ga u Amsterdamu u jednoj velikoj prevari u kojoj je učestvovao, a on je potom izvršio samoubistvo“.