Čar posebnog mesta

Ovo, u svakom pogledu posebno mesto u Srbiji, predstavlja carstvo ptica, oazu mira i netaknutu prirodu. Osobenost ovog mesta sastoji se prvenstveno u rečnom, barskom, močvarnom i šumskom ekološkom sastavu. U rezervatu se nalazi oko 250 vrsta ptica od kojih su 140 stanarice, a 110 selice. Mnoge od njih su ugrožene pa su pribežište potražile u sigurnosti Carske bare. Što se tiče životinjskog sveta, ovo područje je značajno po prisustvu divljih mačaka – veoma retkih u Evropi. Takođe su prisutne vidre koje su bile na ivici istrebljenja, a sada ih ima na svakih 500 metara duž rečnog toka. Pored vidri mogu se uočiti i nekoliko vrsta kornjača, neizbežnih stanovnika bara i močvara. Zbog bogatstva flore i faune ovo područje je pod zaštitom Uneska. Do Carske bare se može doći na dva načina: jedan je ukoliko se krene putem Beograd – Zrenjanin, a drugi preko Novog Sada i Ečke, posle koje se skrene sa glavnog puta i nakon nekoliko kilometara se stiže do ovog neobičnog mesta. Ime ovog rezervata nastalo je tako što su u davna vremena ovde dolazili, boravili i lovili mnogobrojni članovi carske Austrougarske monarhije, a na poziv grofa Lukača koji je ovde ima posede. Legenda kaže: „Bilo ko da je lovio na ovim prostorima imao je tragičnu sudbinu, za šta je najadekvatniji primer austrougarski prestolonaslednik Ferdinand, koji je sa svojim bratom Rudolfom često dolazio u lov u ove krajeve.“ Ovo se takođe odnosi i na lovokradice kojih nažalost još uvek ima i pored rigoroznog nadzora čuvara i ekologa. Dubina reke Begej u ovom području iznosi 2-3 metra dok je sama Bara duboka samo 80 santima!!! Ovo ništa ne smeta da u njoj žive sve vrste rečnih riba kao što su šaran, smuđ, štuka, som… Sve ovo govori da su ekološki uslovi u dobrom stanju. Stižemo na obalu Starog Begeja, ukrcavamo se na brod koji nas laganom vožnjom od dva sata, provodi kroz rezervat do jednog od bezbroj vidikovaca napravljenih usred šaša. Sa njega puca pogled na veliko barsko prostranstvo kao i na naselje Belo Blato koje se nalazi na suprotnoj strani. Sporom vožnjom od četiri kilometra na sat vozimo se u neobično ljupkom brodu. Ima visoku palubu sa udobnim stolovima i sedištima na prednjoj i zadnjoj strani. Na uzdignutoj kabini ovom tromotornom grdosijom koja neodoljivo podseća na brodove sa Misisipija – uspešno upravlja kapetan Nikola. Udobno smešteni posmatramo obalu obraslu trskom i ševarom – staništem mnogobrojnih ptica.