Egipat: Dolinski hram kralja Kefrena 1Foto: shutterstock

Kada priđete Velikoj piramidi, jasno se vidi kako se kameni blokovi iz sloja u sloj smanjuju sve do nekog 15. ili 16. reda, a zatim opet zapažamo izuzetno masivne blokove, da bi se ponovo u narednim slojevima oni počeli smanjivati.

To piše i u naučnim knjigama. Dugo sam razmišljao zašto je to tako, a onda sam na železničkoj stanici u Kairu, čekajući na voz za Luksor, imao priliku da posmatram kako nosači slažu prtljag turista na ručna kolica. Potpuno isto! Prvo velike komade, zatim sve sitnije i odozgo opet velike da bi pritisli i stabilizovali gomilu.

Eto praktičnog odgovora, lakog kao Kolumbovo jaje kada se vidi i otkrije…

Malo sam odlutao od teme. Želim da prokomentarišem jednu građevinu u podnožju piramida, čiju fasadu, odnosno spoljne zidove posetioci često ni ne pogledaju, žureći da što pre pronađu zaklon od žestokog kairskog sunca.

To je Kefrenov dolinski hram, prvi od četiri uobičajena dela grobnog kompleksa faraona Starog kraljevstva egipatske civilizacije. Dolinski hram, galerija, pogrebni hram i piramida, to su bili segmenti kraljevske nekropole oko 2.500 godina pre nove ere.

Sve tri piramide na visoravni Giza su imale takve komplekse, što se i danas može jasno videti, ali najbolje sačuvan je upravo Kefrenov.

Kada se nađete na platou ispred Velike Sfinge, sve stvari dolaze na svoje mesto.

Očigledno je da piramide nisu građene i planirane jedna po jedna, već da je osmišljen i napravljen projekat za sve tri, a posao je kasnije rađen postepeno, niko sa sigurnošću ne može tvrditi koliko dugo.

Bilo je važno da projekat bude završen, a koliko dugo će to trajati verovatno nije bila osnovna briga graditelja, ma ko oni bili.

Nakon mnogih poseta donjem platou, konačno mi je privukla pažnju prednja fasada dolinskog hrama kao i ostaci Sfinginog svetilišta u susedstvu.

Nenametljivo i zapušteno ispred posmatrača, uzdizali su se kameni blokovi neverovatnih dimenzija.

Pročitavši malo o tome, shvatio sam da je dolinski hram možda veći spektakl od samih piramida, jer je izgrađen od monolita od kojih su mnogi teški po 200, neki 300 tona! To je težina sa kojom bi teško izašli na kraj najmoćniji kranovi današnjice.

Uredno poređana struktura očigledno je tu stajala mnogo pre Kefrenovog doba i kralj ju je iskoristio da se u nju „ugradi“, da presvuče njenu unutrašnjost uglačanim raskošnim pločama ružičastog granita. Ovi kameni blokovi su takođe kiklopskih dimenzija, ali ništa ne može pomračiti slavu fasadnih kamenih blokova dolinskog hrama.

Naučnici se slažu da je građevina starija od faraona Kefrena, ali koliko, to je pitanje bez odgovora. Da li se u praskozorje vremena uz Sfingu uzdizao još jedan hram, u koji će se mnogo kasnije useliti faraon Kefren?

U poslednje vreme naučnici se slažu da su dve najstarije građevine do sada pronađene u Egiptu dolinski hram kralja Kefrena i Ozirion u Abidosu.

Zanimljivo je da se izuzetno prepoznatljiv stil gradnje višestranim kamenim blokovima, koji podseća na dečiju Lego igru stenama nezamislivih težina koje drevni neimari obrću i šeretski slažu kako im je volja, može sresti na još nekoliko mesta na svetu.

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.