Ekvador (2): Šetnja sa kornjačama po Galapagosu 1Foto: Branko Vasiljević

Danas na Galapagosu ima trinaest posebnih vrsta džinovskih kornjača, sa preko desetak hiljada primeraka.

Procenjuje se da ih je nekada bilo dvadeset puta više, ali su ih pirati, koji su se tu nastanili da bi pljačkali španske brodove, počeli da koriste za ishranu i dobijanje kvalitetnog ulja.

Praksu desetkovanja kornjača nastavili su kitolovci i istraživači (ni Darvinov brod nije bio izuzetak), tako da je nekoliko vrsta džinovskih kornjača izumrlo.

Darvinova istraživačka stanica na ostrvu Santa Fe odgaja kornjače, ugrožene uvezenim životinjskim vrstama sa kopna i šalje ih na ostrvo s koga su potekle. Kornjače se kreću brzinom od trista metara na sat – dovoljno za posmatranje uz laganu šetnju.

Najdugovečnija su bića na Zemlji, jer prosečno žive preko sto godina (a najduže 175 godina).

Na Galapagosu nema sisara i arhipelagom dominiraju gmizavci, koji su u većini endemski.

Jedino na ovim ostrvima može se sresti morska iguana, crni minijaturni zmaj, koji se hrani u moru, a izležava na stenama na obali. More je hladno, pošto do Galapagosa dolazi Humboltova struja.

Daleko rasprostranjenije su kopnene iguane, koje se hrane kaktusima.

Na ostrvu Južna plaža ima ih toliko, svih mogućih veličina i boja, da je teško hodati.

Ne plaše se ljudi, što je karakteristika faune na Galapagosu, koju su zabeležili već i prvi posetioci.

Radi fotografisanja može se prići blizu nekoj od njih, naravno, ako vas njihov izgled ne odbija.

Ukoliko su na zemlji, blizu se može prići i pticama.

Nisam video endemske vrste: kormorane koji ne lete i talasaste albatrose, jer su oni na ostrvima koja se ne posećuju, ali to je nadoknadilo upoznavanje sa galapagoskim pingvinima, jedinom vrstom pingvina na ekvatoru.

Posebna atrakcija je plavonoga bluna, koja satima može pozirati na steni, svesna svoje neobičnosti – ona ima plave noge, proizvod ishrane račićima.

Kažu da je udvaranje mužjaka plave blune svojoj izabranici najlepši prozor na Galapagosu.

Sastoji se u naizmeničnom podizanju plavih nogu i širenju krila, slično pokretima klovnova; otuda i englesko ime ovoj ptici. Jedna druga ptica, moćna fregata, pozirala mi je u letu.

To je bezobrazna ptica i špansko joj je ime „ptica-pirat“.

Kad primeti da neka druga ptica ima plenu u kljunu, fregata se stušti na nju, uhvati je za rep i vuče ga, sve dok žrtva ne ispusti plen; pre nego što plen padne u more, fregata ga hvata i guta.

U sezoni gnežđenja, mužjak fregate ima crveni podbradak, koji podseća na napumpani balon – česta ilustracija turističkih brošura o Galapagosu.

Na arhipelag se dolazi zbog posmatranja endemskih vrsta životinja i biljaka i njihove interakcije sa prirodnim okruženjem. Kao i zebe, i biljke imaju svoju istoriju „adaptivnog širenja“, poseno skalezija.

To je drvo visine oko desetak metara, obično pokriveno mahovinom koje, pardoksalno, pripada familiji belih rada, a najbliži mu je rođak – suncokret. Posle ekoloških tura, može se i na kupanje – pored Puerto Ajore na Santa Feu je Zaliv kornjača, sa najfinijim peskom. Ali, voda je hladna, a struje su jake.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.