Hipertenziju (povišeni krvni pritisak) jedni zovu bolešću bez simptoma, dok je drugi smatraju ozbiljnim simptomom i faktorom rizika raznih oboljenja, ali sigurno je da ona može ozbiljno da ošteti krvne sudove, srce, bubrege i druge organe.

Reč je o velikom zdravstvenom problem, čak i kod mlađe populacije u Srbiji, zbog čega je važno da građani budu informisani o mogućim posledicama, prevenciji i lečenju.

Potpredsednica Udruženja za hipertenziju i načelnica Centra za hipertenziju u Kliničkom centru Srbije doc. dr Vesna Stojanov ukazuje na to da sve veći broj mladih ljudi oboleva od hipertenzije. Ona podseća na važnost prevencije kako bi se sprečio nastanak većih zdravstvenih problema, jer arterijska hipertenzija predstavlja značajan faktor rizika za nastanak brojnih komplikacija.

U Srbiji od nje boluje više od dva miliona stanovnika, a svakim danom je sve veći broj obolelih među mladima, čak i kod dece školskog uzrasta. Razlog najverovatnije leži u načinu života – više sedenja za kompjuterom, smanjena fizička aktivnost, brza hrana, energetski napici, odlazak u teretane gde se nestručno obavljaju fizičke vežbe, bez prethodnog lekarskog pregleda i stručnog nadzora – kaže dr Stojanov.

Prema njenim rečima, kod nas više od polovine populacije ima povišen krvni pritisak i ustanove, kao što je multidisciplinarni centar kojim ona rukovodi, neophodne su.

Naš centar zvanično je 1. maja postao Evropski centar za hipertenziju, iako smo mi mnogo ranije dobili kompletne papire koji to potvrđuju na osnovu toga kako smo funkcionisali. Svuda u Evropi postoje kuće koje funkcionišu na ovaj način. Kako je reč o sveobuhvatnom, multidisciplinarnom pristupu hipertenziji, osim kardiologa, u centru imamo i endokrinologa, nefrologa, vaskularnog hirurga, psihijatra, neurologa, kao i specijalistu ishrane.

Da bi se oformio takav centar, bilo je neophodno da ima kliničke hipertenziologe, adekvatnu opremu i multidisciplinarni tim, a svi ti uslovi su ispunjeni. Naša sagovornica je, zajedno sa prof. Brankom Lovićem dobila zvanje kliničkog specijaliste za hipertenziju Evropskog udruženja za hipertenziju.

Za razliku od esencijalne hipertenzije koju, kaže dr Stojanov, „stavljamo pod kapu nepoznatog uzroka“, gde je dominantnija psihogena komponenta, kod sekundarne hipertenzije postoji neki uzrok – bilo endokrini ili nefrogeni. Zbog toga su u pristupu pacijentu obavezne analize krvi da bi se ustanovilo da li je čovek anemičan, ima li dijabetes, a lekar je tu da napravi dijetu za konkretnog pacijenta. Takve „stručne“ dijete nisu skupe, svako može sebi da ih priušti. U suštini, važno je da pacijent nauči da se pravilno hrani i koju hranu da koristi.

– Česte su promene na perifernim krvnim sudovima kod osoba sa hipertenzijom, tako da imamo mogućnost blagovremene detekcije promena na mozgu, srcu, bubrezima i, s druge strane, i renovazografiju, stavljanje stentova. Ispitivanje se radi ambulantno, umesto da pacijent leži u bolnici 21 dan, koliko je bilo potrebno za takva ispitivanja, a time se ostvaruju ogromne uštede – ukazuje dr Stojanov.

Prema njenim rečima, u svetu se sve veći značaj pridaje prevenciji, što pokazuje i ogroman broj sesija na stručnim skupovima koje su posvećene prevenciji gojaznosti, prestanku pušenja, umerenom konzumiranju alkohola, umerenoj fizičkoj aktivnosti, svemu onom što možemo sami da učinimo da ne bi došlo do komplikacija hipertenzije.

To što je Centar za hipertenziju u KCS postao Evropski centar, otvara mogućnost evropske saradnje.

– Ušli smo u evropski projekat, a ovaj centar je nosilac projekta za našu zemlju. Biće uključene i neke druge ustanove. Preko projekta bićemo umreženi sa drugim centrima u Evropi i svetu. Ujedno imamo mogućnost saradnje sa svim stranim predavačima i stručnjacima – ističe dr Stojanov.

Važna je i edukacija lekara i pacijenata. Nedavno je održana Zimska škola hipertenzije u Beogradu, na kojoj je gostovao prof. Mančia, ekspert svetskih razmera. Na svetskom kongresu u Vankuveru, Kongres srpskog Udruženja za hipertenziju održan februara ove godine, proglašen je za najbolji kongres u 2010.

– Možemo da kažemo da nijednog trenutka mi ne zaostajemo za Evropom i da treba da ulazimo u Evropu. Ako dobijamo pohvale od Svetske lige za hipertenziju i Evropskog udruženja, zaista možemo da budemo ponosni na našu dijagnostiku i tretman hipertenzije – zaključuje dr Vesna Stojanov.

Kada i kako meriti pritisak

Krvni pritisak nikada nije konstantna veličina. On se tokom 24 sata menja. Zbog toga kada se menja „dan za noć“, remeti se i pritisak. Krvni pritisak treba meriti u određeno vreme, na određenom mestu i pod povoljnim uslovima. Značajno je da pacijent bude opušten, pola sata pre merenja, da ne pije kafu, da ne puši jer kod mnogih osoba javlja se hipertenzivna reakcija na merenje pritiska od strane lekara („hipertenzija belog mantila“).

Hipertenzijom se smatraju vrednosti pritiska od 140/90 ili više, ali ukoliko postoji drugi faktor rizika ili je došlo do oštećenja srca, bubrega, granica se spušta (120-135 za sistolni, gornji i 80-85 za dijastolni, donji) smatraju se kao hipertenzija.

Individualni pristup pacijentu

Na Odeljenju za ambulantnu dijagnostiku, ispitivanje i lečenje poremećaja arterijskog krvnog pritiska u KCS kardiolog radi ambulatorni 24 h monitoring krvnog pritiska, neinvazivno hemodinamsko ispitivanje (pomoću kojeg se određuje količina cirkulišuće tečnosti, periferni otpor i kontraktilnost srčanog mišića – tri ključna parametra koja učestvuju u formiranju arterijskog pritiska). Na osnovu toga koji je parametar poremećen, određuje se koji lek se daje kom pacijentu. Na ovaj način, ispoštovan je individualni pristup u izboru antihipertenzivne terapije.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.