Šume su sadili oni koji su osnivali Izrael, pa sad priče koje nam priča naš vodič G. – o pustinjama što su se protezale ovuda, u nedogled – primate kao i sve druge biblijske legende. Daleke od današnje stvarnosti, pune, dakako, neverovatnih odricanja, i fantastičnih podviga. Liči na avanturu, doduše, otići i danas, na Badnji dan, u Vitlejem, mada se na kraju sve ispostavi lakše, i bezbrižnije: Vitlejem je na palestinskoj teritoriji, i napetost se naslućuje tek iza prizora betonskih zidova i žičanih ograda koje su Izraelci podigli da bi se na Zapadnoj obali navodno izbegli dodiri bliske vrste. G. se hvali da to osigurava mir, i da je ako ne drugo sprečeno bacanje kamenica, tog – znamo – ubojitog oružja Palestinaca. Ume njega, ipak, da koristi i jevrejska strana: upravo usput smo imali čuti vest da su pohapšeni tinejdžeri Jevreji, osumnjičeni da su u oktobru, tu negde, bacali kamenje na kola koja je vozila Ajša Rabi, pogodili je u glavu, i ona je podlegla povredama. Sutradan smo u novinama videli sliku lepe majke devetoro dece, Palestinku koja se usudila voziti na šabat, što mladi ortodoksni dečaci nisu učeni da otrpe.

?Tako se ovde mešaju prividi i stvarnost. Između blistavog i strašnog nekad nema ni pola koraka rastojanja. G. nas vozi do velike žute table na graničnoj (demarkacionoj? ne znam kakvoj) liniji, na kojoj se Izraelci upozoravaju da je životno opasno preći na tuđu teritoriju, da je to čak zakonski strogo kažnjivo, i G. nas tu privremeno predaje u ruke N. koja će nas odvesti do vitlejemske Crkve Hristovog rođenja. Sve funkcioniše besprekorno, i ova Ruskinja, koja nam priča kao gramofonska ploča o predgrađima Jerusalima i obodima Vitlejema što se praktično dodiruju, i koju svi usput pozdravljaju kao da je rođena u ovom čudesnom gradiću, provodi nas kao munja, sve od polja (sad je to nešto nalik na Kaluđericu) gde je đavolak Arhangel Gavrilo saopštio blagu vest čobanima, do one zvezde na kamenu na koji je (misli se, gata se) palo telo novorođenoga Hrista. Možeš biti bezbožnik, možeš biti hladan kao špricer na vere i verovanja, ali nećeš moći pobeći od uzbuđenja koje će te tu stići, i obujmiti. Nije svaki dan Božić, kao što nema svugde ni ove mađije. Napuštamo to mesto dok trg ispred Crkve zaposedaju bezbednjaci i bodigardi – upravo je dolazio jerusalimski patrijarh, i predsednik palestinske vlade, te jordanski ministar kao Kraljev izaslanik. Oni će biti uz pravoslavne na njihov božićni praznik. Netanjahu nije poslao čestitku, on je svoje rekao na katolički Božić – slaveći Trampa kao novoga Hrista. Vratili smo se u ruke našemu vodiču na izraelskoj strani, pomalo izbačeni iz jedne realnosti, pomalo, dakle, nespremni za drugu.

Povezani tekstovi