Kanada (1): U zemlji javorovog lista 1

Sa torontskog aerodroma Pirson izlazimo na auto/put sa šest traka. Mimo nas promiču beskrajne javorove šume srebrnastih krošnji; list ovog drveta nalazi se na zastavi i simbol je Kanade.

Ubrzo skrećemo na čuveni „forouvan“ (401), glavnu torontsku žilu kucavicu, naši domaćini kažu da se zimi – ovaj kolovoz – ‘podgreva’ tako da na njegovoj površini nikad ne bude ni snega ni leda! Vožnja je potrajala i dok smo prošli neizbežne – ‘petlje’, a potom se raspetljali’ – lagano se odvajamo u aveniju Šepard. Široka, i toliko je dugačka da Kanađani u šali kažu; ukoliko se danonoćno vozite sigurno stižete do njenog kraja, a to je – Severni pol. Sa obe strane su naselja zbijenih kuća koja smenjuje šuma, pa raskrsnica. Taman pomislite da je kraj, a iza šume se opet pojavljuju kuće, raskrsnice – tako izgleda ceo Toronto – jedna beskrajna šuma sa parkovima, oblakoderima ili naseljima niskih kuća kao u ulici Brajan – kolovoz pa, travnjak, trotoar i vrt ispred lepih kuća sa velikim isturenim prozorom preko celog zida. Zaustavljamo se ispred jedne od najlepših – kuće naših domaćina.

Ono koji su se doselili u Kanadu pre dvadesetak godina imali su velikih povlastica u odnosu na danas. „Velfar“ kako nazivaju državnu pomoć smanjen je na 22 odsto. Pomoć države za doseljenike iznosila 1,200 kanadskih dolara za četvoročlanu porodicu. Dobijaju je šest meseci koliko traje i besplatno učenje engleskog jezika. Potom se zapošljavaju ukoliko nađu posao pošto se i u Kanadi i te kako oseća ekonomska kriza. Prosečne zarade su oko 20.000 dolara godišnje. Naravno da postoje ljudi koji rade manje, a zarađuju mnogo više od proseka; to su uglavnom lekari, stomatolozi, advokati, inženjeri… Za mnoge koji dođu u ovu zemlju početak je težak jer je za neke profesije neminovno da urade nostrifikaciju svoje diplome, a to traje nekoliko godina. Tako su bračni par stomatologa posle polaganja tog ispita godišnju zaradu uvećali na 100.000 dolara po osobi. Pošto se u Kanadi sve može kupiti na kredit i oni su kupili kuću za koju imaju otplatu 25 godina, potom auto i nameštaj, takođe na kredit… Veoma je značajno raditi u državnoj službi – plate su nešto manje ali je zato posao siguran i sa više benificija nego u privatnoj službi. Kanađani ne rade subotom kada idu u kupovinu i obilaze ‘plaze’ (male šoping centre)…

Član „Prajs-kluba“ postajete ako uplatite 20 dolara. Učlanjuje se uglavnom srednja klasa pošto u njemu može da se kupi sve: od hrane, garderobe, pa do nameštaja. „U Prajs-klubu se kupuje na veliko i na duži period.“ Rekao nam je naš zemljak, gospodin Miša, kojeg smo slučajno upoznali: „U zavičaju sam bio gospodin, a ovde sam radnik. Kao gospodin nisam imao da jedem, a kao radnik imam svoja kola i mogu da ispunim svaku svoju želju. Ipak – vratiću se kući i biti gladan – gospodin!“, rekao je odlučno.