Tragom saznanja da se na drveću okuplja veliki broj sova utina, zagledali smo po golim krošnjama lipa, kestenova i koprivića, a potom na borovima i smrčama otkrili smo stotine pari radoznalih žuto-narandžastih očiju.

Sove su nas odmah prihvatile, ali su meštani začuđujuće gledali grupu mladih ljudi sa dvogledima oko vrata. Toliko smo im bili neobični da nas je nakon svega nekoliko minuta zaustavila patrola policije i zatražila dokumenta na uvid. Razlog je bio više nego očigledan; šetali smo sa dvogledima, ali nismo nosili puške. Pa dvogled, valjda, jedino koriste lovci?

Ovakav hladan doček nije bio slučajan. U Srbiji su se početkom novog milenijuma u javnosti tek stidljivo pojavljivali ljubitelji i fotografi ptica i prirode, a dobro je poznato kako lokalne zajednice reaguju na novotarije. Gledati i snimati ptice: pa gde ima zaludnijeg posla? Ako pritom posedujete i opremu kojom nešto gledate i snimate, onda sigurno radite za strane vlade, a protiv interesa ovdašnjih.

Moje kolege i ja smo vođeni naučnom znatiželjom nastavili da pratimo zimujuće utine širom Vojvodine, a potom i u ostatku Srbije. Kikinda se brojnošću sova uvek izdvajala, a u decembru 2009. izbrojali smo čak 734 jedinke utina što je do danas ostao neporažen svetski rekord. Ova neverovatna činjenica odmah je privukla pažnju javnosti. Mediji iz Srbije, ali i sveta pisali su o fenomenu boravka sova u Kikindi i drugim gradovima i selima Vojvodine. Od tada do danas teško je navesti neki veliki svetski medij koji o tome nije izvestio. Kikinda je privukla i pažnju naučne i stručne javnosti, pa smo u novembru 2011. tamo organizovali i prvu svetsku naučnu konferenciju posvećenu istraživanju, praćenju i zaštiti utina na kojoj je više od 50 naučnika iz 22 države Evrope, Azije i Severne Amerike podelilo svoja iskustva.

Naš rad doneo je odličnu promociju Kikinde i otvorio nam vrata gradskih institucija. Imali smo sreće da u Kikindi upoznamo sjajne ljude koji su nam postali iskreni prijatelji i saradnici. Lokalna samouprava odmah se latila posla. Zajedno smo napravili i postavili prve informativne table, a odmah potom i započeli planiranje zaštite i upravljanja staništa sova utina. Usledila je i formalna odluka kojoj je deo trga koji utine naseljavaju postao prvo zaštićeno stanište te vrste u Srbiji i svetu! Da, dobro ste pročitali. U sred sredine jednog grada nalazi se zaštićeno područje. Mudri Kikinđani uvideli su koliko im sove znače, pa su pristali da im omoguće bezbedan i ugodan boravak. Drveće na kojima sove odmaraju nema praznične dekoracije, ne orezuje se, lokacija koncerata i drugih događaja pomerena je na deo trga gde nema sova, a propisane i su i visoke kazne za uznemiravanje ptica. Usnuli gradić na severu Banata praktično je preko noći postao lider u ekoturizmu i mudrom upravljanju prirodom. Utine su dobile i posebno napravljene i bezbedne kutije za gnežđenje koje su raspoređene po gradu.

No, nemoguće je razvijati ekoturizam i praktikovati zaštitu prirode bez prave podrške lokalnog stanovništva. Marljivi Kikinđani na vreme su to shvatili i od 2012. pokrenuli manifestaciju „Sovembar – mesec sova“. Od tada svako dete iz gradskih i seoskih sredina prošlo je kroz neki vid obrazovanja u vezi sa poznavanjem i zaštitom sova. Učenici osnovnih i srednjih škola učestvuju u maštovitim, kreativnim radionicama, predstavama, izložbama, proizvode predmete sa likom sova, kolače, torte.

Porast broja gostiju i potražnja suvenira doveli su do aktiviranja žena preduzetnica koje okupljene oko Udruženja žena „Artesa“ zajedno vode istoimenu suvenirnicu na gradskom trgu. Pogodite koji suveniri i drugi proizvodi se najbolje prodaju? Naravno, oni koji imaju lik sove. Danas oko 20 porodica iz Kikinde i okoline dobija potporu za svoje kućne budžete upravo kroz razvoj ekoturizma.

Od 2009. u Kikindu redovno dolaze strani gosti, posmatrači i fotografi ptica. Ponosan sam na to što sam im vodič i domaćin u gradu koji je moj drugi dom. Gosti koji dođu u Kikindu odlaze oduševljeni brojem sova, lepotom gradskog centra, odličnom hranom, ljubaznim ljudima i divnim suvenirima. Najbolji period za posetu Kikindi i sovama je od početka novembra do sredine januara, a osim centra grada i sova u planu obilaska je Narodni muzej, atelje „Terra“, park Blandaš i Staro jezero. U poslednjih 10 godina u Kikindu su dolazili brojni ljubitelji sova iz gotovo svih država Evrope, ali i iz SAD, Kanade, Australije, Hong Konga, Kine.

Kruna promocije Kikinde i njenih sova svakako su dva gostovanja filmskih ekipa televizije BBC, tačnije njihovog prirodnjačkog odeljka. U januaru 2015. i 2018. snimali su sove, grad i ljude za novi prirodnjački serijal koji govori o urbanoj divljini. Opravdana je procena da će lepote Kikinde i fenomen sova na ovaj način videti oko 500 miliona gledalaca širom sveta, što će doprineti da mnogi požele da nas posete. Sasvim je realno očekivati značajnije prihode za lokalne hotele, hostele, restorane i radnje u Kikindi u narednim godinama.

Autor je iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije – Bird Life Serbia