Stručnjaci predviđaju do 2020. eksploziju kliničke depresije. Vršeći ispitivanja u ovom smeru, na primer u bolnicama, dolazi se do zaključka da se pacijenti koji su više izloženi dnevnom svetlu brže oporavljaju.
Na šta sve, inače, utiče dnevna svetlost, što se čovekovog zdravlja tiče.
Sezonski afektivni poremećaj: Sezonska depresija je poremećaj koji nastaje nakon putovanja između relacija s velikim vremenskim razlikama, javljaju se i drugi poremećaji bioritma, sada se mogu mnogo efikasnije lečiti zahvaljujući otkriću specijalnih fotoreceptora u oku iz 2002. godine.
Mogućnost lečenja bola i drugih stanja gde bi svetlost mogla pomoći trenutno su u toku. Pomoću kontroli bolesti: Dnevno svetlo na prirodan način kontroliše bakterije i viruse. Dokazano je da u bolnicama odeljenja koja imaju više dnevnog svetla imaju manji broj bakterija i zdravstvenih problema izazvanih bakterijama.
Nedostatak vitamina D. Utvrđeno je da ljudsko biće dobija 90 odsto svojih potreba za vitaminom D od sunčeve svetlosti. Kod osoba koje svoje svakodnevne aktivnosti provode u zatvorenim prostorijama te su manje izložene dnevnoj svetlosti, odražava se manjak D vitamina, a samim tim i slabljenje imuniteta.
Autor je specijalista medicine rada i profesionalnih bolesti
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
