Šta bi se dogodilo kada bi Sunce iznenada nestalo: U prvih osam minuta sve bi izgledalo isto, a onda bi usledila prva velika promena

Ali zamislite na trenutak, šta bi se desilo sa našom planetom ako bi Sunce odjednom nestalo?

Naša zvezda se formirala iz ogromnog rotirajućeg oblaka gasa i prašine koji se urušio sam u sebe i zgusnuo, stvarajući najveći objekat u Sunčevom sistemu. Preostali materijal stvorio je planete – uključujući Zemlju – dok je temperatura u jezgru Sunca dostigla gotovo 15 miliona stepeni Celzijusa. Od tada, život na Zemlji u velikoj meri zavisi od naše zvezde.

Sunce ne drži samo planetu u orbiti. Njegova gravitacija održava Zemlju u tzv. „Zlatokosinoj zoni“, idealnoj udaljenosti koja omogućava postojanje tečne vode. Sunčeva svetlost pokreće fotosintezu, vodene cikluse i klimu, a ultraljubičasto zračenje pomaže telu da proizvodi vitamin D, ključan za kosti i zube.

Ali bez Sunca, Zemlja bi se suočila sa katastrofom kakvu većina života nikada nije videla.

„Bio bi to pravi izazov za opstanak svih organizama koji zavise od fotosinteze – a to znači gotovo sav površinski život i celo čovečanstvo“, upozorava Timoti Kronin, vanredni profesor atmosferskih nauka na MIT-u, prenosi N1.

Prvih osam minuta: Svetlost i mrak

Niko ne bi odmah znao šta se desilo. Sunčeva svetlost putuje do Zemlje oko osam minuta i dvadeset sekundi, što znači da bi u tom periodu svet izgledao normalno. A onda – naglo bi nastupio mrak.

Bez svetlosti, Mesec bi potamneo, a dan i noć bi prestali da postoje. Planete bi odletele u pravcu u kojem su se kretale, jer Sunčeva gravitacija više ne bi držala orbite u ravnoteži. Ali, za čovečanstvo, neposredniji problem bio bi gubitak hrane. Fotosintetski organizmi, od biljaka do planktona, brzo bi uginuli, dok bi gljive, koje žive od mrtve ili žive materije, preživele – barem dok im hladnoća ne postane nepodnošljiva.

„Male bare bi se zaledile za nedelju dana, jezera za nedelje ili mesece, dok bi okeani mogli opstati godinama, možda i decenijama“, objašnjava Majkl Samers, profesor planetarnih nauka na Univerzitetu Džordž Mejson. „U najdubljim delovima okeana gde postoje vulkani, voda bi mogla ostati tečna koliko vulkani traju.“

Ledena planeta i opstali mikroorganizmi

Zemlja bi se brzo pretvorila u ledenu planetu. Temperatura bi u početku padala prosečno 20 stepeni dnevno, sve dok većina površine ne bi bila smrznuta. Pluton, 40 puta udaljeniji od Sunca nego Zemlja, ima temperaturu oko minus 240 stepeni Celzijusa – i Zemlja bi vrlo brzo postala još hladnija.

Na ovim ekstremno niskim temperaturama ljudska civilizacija gotovo sigurno ne bi opstala. „Možda bi ljudi preživeli pod zemljom, uz geotermalnu ili nuklearnu energiju i biljke uzgajane pod veštačkim svetlom, ali to bi bio događaj masovnog izumiranja“, kaže Kronin.

Međutim, život bi pronašao način. Tardigradi – gotovo mikroskopski vodeni medvedi – poznati su po svojoj neverovatnoj otpornosti, kao i bakterije koje žive oko dubokomorskih izvora koristeći hemijske reakcije umesto svetlosti. Oni bi verovatno preživeli.

Sunce će umreti – ali ne uskoro

Za nas, ovakva apokalipsa ostaje čista naučna spekulacija. Sunce će nastaviti da sija još oko pet milijardi godina pre nego što mu ponestane goriva i pretvori se u crvenog džina, preteći da proguta Merkur, Veneru, a možda i Zemlju. Pre toga, postepeno jačanje sjaja Sunca učiniće da okeani ispare za više od milijardu godina.

„Razumevanje zvezda i njihovih promena pomaže nam da bolje shvatimo i univerzum, i svoje mesto u njemu“, zaključuje Samers.