Nezadovoljstvo prosvetara puni 100 godina 1Foto: Radenko Topalović

Kriza. Oskudacija. Danas ili pre sto godina – razlika je u nijansi. Profesorske plate su male, prosvetna politika je nesolidna, pisalo je „Vreme“ dvadeset druge prošlog veka.

Prosvetari su se žalili na ekonomski položaj struke, te je celokupna uprava Profesorskog društva posetila nadležne i predala specijalni memorandum „Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca“.

Profesori su tada oštro kritikovali činovnički zakon. Jedan od prigovora bio je da se zarada ministra ozbiljno podigla u odnosu na druge činovnike, kao i da projekat nije predviđao ni konkurs za popunjavanje činovničkih mesta. Ovo je rezultovalo time da su ovu službu mogla vršiti i lica bez stručne spreme, pisalo je u „Vremenu“ tada.

– Mi se nalazimo u neobično bednom ekonomskom stanju. Dok su ministarske i poslaničke plate dvanaest puta no što su bile pre rata, naše današnje plate povećane su u srazmeri jedan prema tri i jedan prema četiri. U tom pogledu mi profesori imamo najviše razloga da se bunimo. Mi smo pune četiri godine podnosili strahovite ekonomske neprilike, preopterećujući sebe privatnim poslovima da bismo mogli opstati sa svojim porodicama. Ali sada smo mi odlučili da regulišemo naš ekonomski položaj, rekao je tada jedan od prosvetara.

Nezadovoljstvo prosvetara puni 100 godina 2
Foto: Screenshot/Digitalna.nb.rs

Zahtevi su dominantno bili usmereni na balansiranje plata prema kvalifikacijama zaposlenih. Navodili su primere u kojima manje obrazovani prosvetni radnici više zarađuju od onih sa višim stepenom obrazovanja.

Među probleme naveli su tada i da je otvoreno „više gimnazija, koje nisu potrebne“. Plan prosvetara u slučaju nereagovanja Vlade bilo je pokretanje posebnog profesorskog organa pomoću kog će se boriti za svoj položaj, pisao je „Vreme”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.