Najistraživaniji ljudski geni (4. deo)

On tvrdi da može da predvidi koji će tačno geni privući najviše pažnje istraživača, i to jednostavnim priključivanjem takvih atributa u algoritam. Šteger kaže da sve ovo ima mnogo veze sa mogućnošću otkrivanja – geni koji su popularni i danas otkriveni su zahvaljujući alatima koji su u to vreme istraživačima bili na raspolaganju. Prema njegovim rečima neke stvari je lakše proučavati od drugih i to je problem, jer veliki broj gena ostaje nekategorizovan i neistražen, ostavljajući velike praznine u razumevanju ljudskog zdravlja i bolesti.

Šteger je takođe pratio i kako se i proučavanje opštih karakteristika popularnih gena promenilo tokom vremena. Tako je otkrio da su, na primer, osamdesetih godina naučnici bili najviše fokusirani na one gene čiji su se proteinski proizvodi izlučivali van ćelija. To je najverovatnije zato što je ove proteine bilo najlakše izolovati i proučavati. Tek je relativno skoro pažnja istraživača usmerena na gene čiji se produkti nalaze unutar samih ćelija.

Helen En Kuri, istoričarka nauke sa Univerziteta u Kembridžu u Velikoj Britaniji, smatra da veliku ulogu u istraživanju i otkrivanju gena imaju „isprepleteni tehnički, društveni i ekonomski faktori“. A koji će geni „ukrasti mesto“ genima sa aktuelene liste od deset najproučavanijih jedinica nasleđa svih vremena? To ćemo tek videti, i na tu novu (ako uopšte bude potpuno nova liste) uticaće razni faktori – između ostalog, društveni pritisak, medicinske potrebe, biologija, biznis prilike, tvrde eksperti.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs