Foto: EPA/ARMANDO BABANIOd pesme kitova do oglašavanja crvenih pirana, naučnici svake godine dokumentuju sve više zvukova iz okeana, reka i jezera, a sada je tim stručnjaka odlučio da ode korak dalje i napravi svojevrsnu podvodnu zvučnu biblioteku kako bi pratili stanje u morskim ekosistemima.
Kako je objavljeno u naučnom časopisu “Frontiers in Ecology and Evolution”, ova globalna biblioteka podvodnih zvukova, pod imenom “Glubs”, uključivaće svako oglašavanje morskih živih bića, ali i podvodne zvuke koje pravi čovek, kao i zvučne zapise geofizičkih vrtloga leda i vetra.
Naučnici kažu da svih 126 sisara, od oko 250.000 poznatih morskih vrsta, emituju zvuke.
Za najmanje 100 kičmenjaka i preko 1.000 od 34.000 vrsta riba je poznato da se oglašavaju, ali stručnjaci veruju da još mnogi zvuci čekaju da budu otkriveni i identifikovani.
Kada na jednom mestu skupe sve postojeće zvučne zapise oglašavanja riba, žaba i drugih podvodnih vrsta, naučnici se nadaju da će im ta biblioteka pomoći da identifikuju sve uspavanke, pesme i himne vodenih ekosistema.
Pokazalo se da neke vrste riba razvijaju geografske dijalekte, dok se za oglašavanje plavih kitova zna da je evoluiralo tokom vremena.
“Najrasprostranjenija staništa na svetu su upravo pomorska, a ona su veoma bogata zvucima koje proizvodi širok spektar životinja. Pošto je biodiverzitet širom sveta u opadanju a ljudi beskrupulozno menjaju podvodne zvučne pejzaže, javila se potreba da se dokumentuju, kvantifikuju i razumeju izvori zvukova podvodnih životinja pre nego što potencijalno nestanu”, kaže vodeći autor projekta Majls Parsons sa Australijskog instituta za pomorsku nauku.
On kao primer navodi da pojedine vrste proizvode drugačije zvuke u zavisnosti od toga da li žive na Madagaskaru ili u Indoneziji, na južnoj ili severnoj hemisferi, dok se neke oglašavaju isto širom sveta.
Na nekim od veb sajtova, kao što su “FishSounds” i “FrogID”, već postoje zvučni zapisi podvodnih bića.
Ali, naučnici se nadaju da će im pravljenje jedinstvene biblioteke omogućiti da uz pomoć veštačke inteligencije identifikuju nepoznate zvuke, kao i da prate stanje koralnih grebena i drugih vodenih ekosistema.
Predloženo je da svako može da doprinese svojim podvodnim snimcima, bez obzira na to da li je naučnik ili ne.
“Trenutno postoji više miliona sati snimaka podvodnih zvukova iz celog sveta, koji bi mogli da se iskoriste kako za proučavanje onih poznatih, tako i za identifikovanje do sada nepoznatih”, kaže stručnjak za zaštitu životne sredine Džesi Ozubel sa Rokfeler univerziteta.
“Ljudsko pevanje uključuje razne vrste ljubavnih pesama, uspavanki i himni. A i podvodne životinje sigurno pevaju svoje ljubavne pesme. Nadamo se da će nam primena veštačke inteligencije na globalnu biblioteku pomoći da razumemo stihove nekih od ljubavnih, ali i mnogih drugih podmorskih pesama”, zaključuje Ozubel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
